• 0

SIMPTOMI

 
Bol, povraćanje, grčevi, slabost, dijareja, vrtoglavica. Simptomi se javljaju u roku od 1-4 sata nakon konzumiranja kontaminirane hrane. Mogu trajati od nekoliko sati do nekoliko dana.
 
Simptomi kod salmonele: bol, povraćanje i dijareja, koji se mogu javiti tek nakon nekoliko dana.
 
Zlatne stafilokokne bakterije: dijareja, mučnina i povraćanje 2-6 sati nakon jela. Dobro je da se izazove povraćanje, kako bi se izbacili toksini.
 
Botulizma: simptomi se javljaju 12-48 sati nakon što se svari hrana: ekstremna slabost, duplirane vida, otežano gutanje, i moguća paraliza i smrtni ishod.

Parazita giardia: zatvor, dijareja, bol u stomaku, gubitak apetita, mučnina, nadutost i povraćanje,koji se javljaju 1-3 sedmice nakon infekcije.

Bakterije Campylobacter Jejuni: stomačni grčevi, dijareja, groznica i moguća krvava stolica, koji se javljaju nakon tri dana.

Trovanja skušama (trovanja histaminom): u roku od nekoliko minuta se javljaju mučnina, povraćanje, koprivnjača, bol u stomaku i crvenilo na licu. Simptomi se povlače u roku od 24 sata.
 

UZROCI

 
Konzumiranje hrane koja sadrži štetne bakterije izaziva trovanje hranom. Svake godine više od dva miliona Amerikanaca se otruje hranom, ali naravno, ta brojka je mnogo veća od ove zvanične. Nažalost, mi živimo u takvo doba zatrovanosti. Od pomenutih dva miliona Amerikanaca njih 9000 umre. Mnogo je veći broj onih koji misle da imaju grip, a u stvari su imali trovanje hranom.
 
Celih 90% slučajeva botulizma u Americi je uzrokovano nepravilnim načinom čuvanja hrane i spremanja zimnice. Najbezbednija metoda jeste da se hrana iz tegli i konzervi kuva u parnom (ekspres) loncu, a ne u nekoj bačvi na šporetu.
 
Dve trećine svih trovanja hranom su povezana sa konzumiranjem nedovoljno skuvanih jaja. 

Bakterije iz hrane koje izazivaju bolest (patogene bakterije) ili luče toksine (toksikogene) ne mogu se videti ili osetiti u hrani. Evo nekoliko takvih vrsta organizama koji najčešće izazivaju trovanje hranom: 

Salmonela (salmoneloza) – najčešći uzrok trovanja hranom, pogotovo zbog toga što se antibiotici daju životinjama za ishranu, u cilju prevencije nastanka bolesti u njihovim zagušljivim i nehigijenskim boravištima. Ti antibiotici ujedno služe da ubrzaju rast životinja. (Više od 50% stoke, živine i prasadi dobija antibiotike.) Ali, time se povećao i razvoj bakterija otpornih na antibiotike u crevima tih životinja. Trećina od celokupne živine u Americi ima salmonelu.
 
Salmonela se lako prenosi preko prljavih ruku, pribora za hranu, noževa, stolova, razbijenih jaja, delimično sirove hrane, itd. Mehaničke metode vađenja utrobe u klanicama životinja šire salmonelu na sve ostale ptice koje se zakolju. Kuvari koji rade sa sirovim mesom ili jajima, a onda diraju i drugu hranu, naročito sirovu, kao što su salate, predstavljaju veliku opasnost po zdravlje ljudi. Vegeterijanci bi trebalo da peru ruke sa sapunom odmah nakon što su dirali ljuske sirovih jaja. Jaja morate dobro skuvati. (Čuvajte se majoneza, jer se on pravi od sirovih jaja.) Mleko i sladoled takođe mogu biti zaraženi salmonelom. Godine 1985. 17000 ljudi na severo-istoku zemlje se razbolelo zbog zaraženog mleka.
 
Epidemije salmonele se najčešće javljaju tokom toplijih meseci. Simptomi mogu obuhvatiti i blage bolove u stomaku, ali i težak oblik dijareje i čak groznicu nalik onoj kod tifusa. Ova bolest može toliko oslabiti imuni sistem da dođe do oštećenja srca, bubrega i krvnih sudova, a može se javiti i artritis.
 
Salmonela se najčešće unese u organizam putem sirovih ili slabo skuvanih jaja, piletine, govedine, svinjetine i njenih prerađevina. Od 35 epidemija trovanja hranom u periodu od 1985. do 1987. godine, 24 je bilo uzrokovano konzumiranjem zaraženih jaja ili hrane koja ih sadrži. Jaja zato kuvajte najmanje 25 minuta.

Evo još nekoliko drugih izvora bolesti usled uzimanja određene hrane:

Zlatna stafilokokna bakterija – drugi najčešći izvor trovanj hranom (25%). Može se preneti kašljanjem ili kijanjem na hranu.

Clostridium botulinum bakterija – izaziva botulizam. U mnogim restoranima i motelima ostaci hrane se ostave da satima stoje na sobnoj temperaturi, najčešće senf i drugi začini, kao i hrana koja se drži bez prisustva kiseonika, poput kuvanog krompira zavijenog u foliji, koji je ostao da stoji preko noći. Botulinskim toksinima odgovara povrće iz tegli ili konzervi sa niskim nivoom kiselosti (poput graška, špargle, cvekle i kukuruza). Mada se lako uništava na hladnoći ili toploti, botulizam je najsmrtonosnija vrsta trovanja hranom, pri kojem se luče toksini koji blokiraju prenos nervnih impusla do mišića.
 
Mada se ovime ne uništavaju botulinske spore, zagrevanje hrane na 80 stepeni tokom 20 minuta, ili na 90 stepeni tokom 10 minuta, uništava smrtonosne toksine. Opasnost predstavlja nedovoljno skuvana, konzervirana hrana. Nemojte nikada jesti hranu iz nabreklih ili zarđalih konzervi!
 
Stafilokoknih i botulinskih toksina ima u konzerviranom povrću, mesu, ribi, supama, tunjevini, krompiru, makaronima, kolačima, pecivu i pečurkama.

Parazit Giardia (gardijaza) – u vodi iz jezera ili izvora koja se pije. Ne može se uništiti tretmanima za čišćenje vode, uključujući ubacivanje hlora. Ima ga i u sirovoj hrani koja je rasla u zagađenoj vodi. Najbolje se razvija u hladnoj i vlažnoj sredini.

Stafilokoke – prenose se na kožu kroz vazduh putem kapljica od kašlja i kijavice.

Bakterija Campylobacter Jejuni – u ribi, živini, mesu i sirovom mleku. Srećom, toplota uništava ove bakterije, koje žive u crevima naizgled zdravih ptica i životinja koje služe za hranu ljudima.

Bakterija Clostridium Perfrigens – brzo se razvija u raznoj hrani (mesu ili jelu od živine) koja se ostavi da se polako ohladi. Zbog toga je više ima u menzama, čak i ako se hrana ponovo zagreje (jer se toksini ne mogu uništiti toplotom).

Ešerihija koli – vrsta bakterije koja se nalazi u crevima ljudi i životinja. Nije uvek štetna, ali kada jeste, onda može biti smrtonosna. Prljave klanice i nepravilni način pakovanja hrana kod kuće uzrok su zaraza koje ova bakterija izazove svake godine kod velikog broja ljudi.

Ciguatera – toksin u velikim morsim ribama.

Vibrio – bakterija u sirovoj ili slabo skuvanoj ribi i morskim plodovima.

Trovanje skušama (histaminom) – kada se uhvate tuna, skuša, lampuga, zubatica, sardela, i abolon, bakterije počinju da se razmnožavaju, i histamin da se luči.

Buđ – vidljivi buđ na hrani može da proizvede mikotoksine ili otrove, čak i ako se ta hrana drži u fržideru. Američko ministarstvo za poljoprivredu je izjavilo da se buđ treba samo skloniti sa džemova, želatina, tvrdih sireva, tvrdog povrća, tvrde salame i dimljene ćuretine, pa se mogu jesti, dok se ostala ubuđala hrana ne sme jesti, u koju spadaju: žitarice, orašasti plodovi, sušene mahunarke, meko povrće, mlečni proizvodi, slanina i konzervirana salama. Ipak, najbolje je da se ne jede nikakva hrana koja na sebi ima buđi.

Solanin – nemojte jesti klice krompira ili krompir koji je počeo da klija, jer se u tim klicama nalazi solanin, koji može izazvati halucinacije čak i nakon oporavka od bolesti. Zelene klice ubacuju solanin u krompir, koji ne može da se uništi kuvanjem.
 
Svaki od gore opisanih problema nastaje prevashodno usled konzumiranja mesa, i ponekad mlečnih proizvoda, a pritom, bakterije u toj hrani ne mogu da se ni vide, ni osete, tako da se ogromna količina bakterija i toksina može namnožiti, a da se ne vidi ukvarenost hrane.
 
Konačno, imajte na umu da postoji i trihina (trihinela), parazit koji se može naći u svinjama. Pazite se i buđi koja se može naći na hrani, i koja može izlučiti opasne toksine. Kada se punjeni kolači i peciva, salata od krompira ili kuvana hrana koja sadrži dosta proteina zaraze toksinima usled nehigijene, na sobnoj temperaturi počinju da se množe bakterije i da luče otrovne toksine.
 

PRIRODNI LEKOVI

 
– Čim otkrijete da ste se otrovali hranom, počnite sa uzimanjem oko 30 kapi ekstrakta ljutića (bez alkohola) na svaka 4 sata, tokom 24 sata. Ovaj će prirodni antibiotik uništiti bakterije u crevima. (Nikad nemojte uzimati ljutić duže od jedne sedmice, tokom trudnoće ili ako ste alergični na biljke iz porodice ambrozije.)
 
– Odmah uzmite 6 tableta aktivnog uglja, i još jednom nakon 6 sati. One će pomoći da se neutrališu otrovi u krvotoku. Popijte dosta čiste vode (najbolja je da bude destilovana).
 
– Uzimajte i po 2 kapsule belog luka 3 puta dnevno. Istraživanje sa Unvierziteta Vulverhempton (Velika Britanija) pokazalo je da sve vrste bolesti uzrokovane crevnim bakterijama nestaju u prisustvu belog luka.
 
– Pijte čaj od pelena, semena pelena i klinčića u prahu, 3 puta dnevno, da biste otklonili simptome i eliminisali toksine. Aktivni ugalj je pak bolji i jeftiniji.
 
– Konzumiranje (ili pijuckanje) tečnosti (vode ili voćnih sokova) pomaže telu da se izbori sa toksinima i oporavi. Čaj od korena čička je takođe od koristi.
 
– Pozovite lokalni Centar za kontrolu trovanja. Broj se razlikuje od države do države. Pozovite operatora, informacije ili hitnu pomoć, pa pitajte za broj centra.
 
– Primenite klistire radi pročišćavanja debelog creva.
 
– Neko bi trebalo da vam pomogne ako povraćate, da pazi da se ne gušite. Ako povraćanje ne prestane u roku od 24 sata, uzmite uzorak i odnesite na analizu, radi identifikacije otrova.
 
– Ponekad je najbolje da sami izazovete povraćanje. U tu svrhu možete koristiti lobeliju. Isti učinak ima i konzumiranje vode, pa stavljanje prsta u grlo.
 
– Jaka glavobolja i povraćanje nedugo nakon jela mogu biti posledica alergije na hranu (opisane iznad). Tablete aktivnog uglja mogu pomoći u rešavanju problema.
 
– Telu treba dopustiti da toksine izbaci preko retke stolice, a ne da se uzimaju lekovi protiv dijareje.
 
– Ne treba da se uzimaju antacidi ili soda bikarbona sa vodom, jer oni mogu da oslabe imuni sistem u borbi protiv toksina. Dovoljno je da uzimate ljutić, aktivni ugalj, beli luk i dosta vode ili voćnih sokova.
 

PREVENCIJA

 
Najbolje je da prestanete sa konzumiranjem mesa i mlečnih proizvoda. Ako ne želite, onda se pobrinite da budu dobro skuvani. Takođe, dobro proverite tegle i konzerve sa hranom pre nego što ih otvorite. Pazite se hrane u restoranima i hotelima. Kada jedete hranu negde u gradu, jedete na sopstven rizik. Radi zaštite, uzmite dve tablete belog luka pre nego što počnete sa jelom. Ili još bolje, nosite sa sobom zapakovanu hranu, a u prodavnici kupite od namirnica šta vam treba. Time ćete uštedeti i vreme i novac.
 
Kupovnu hranu stavite u frižider čim stignete kući, naročito onu hranu koja se brzo kvari. Hranu održavajte ili hladnom ili toplom, jer bakterije se razmnožavaju na hrani koja se stavi da stoji na sobnoj temperaturi. Frižider držite na najviše 4 stepena, a zamrzivač na najviše -18 stepeni, jer većina bakterija ne dejstvuje na temperaturi nižoj od 4 stepena. Na temperaturi od 7-65 stepeni postaju aktivne i umnožavaju se, a odumiru na temperaturi višoj od 75 stepeni. Postoje i dva izuzetka od ovog pravila: bakteriji koja izaziva botulizam, i koje ima u konzerviranoj hrani, potrebno je 20 minuta da se kuva da bi nestala, dok se stafilokokne bakterije ne mogu uništiti kuvanjem hrane u kojoj se nalaze.
 
Meso, živina, jaja i morska hrana su naročito rizični. Oni se moraju dobro skuvati, a ruke se moraju lepo oprati. Sve posuđe koje je bilo u dodiru sa sirovom hranom mora se sterilisati. Nemojte jesti hranu koja sadrži sirova jaja ili jaja koja se ne skuvaju u dovoljnoj meri. Nemojte ostavljati majonez, začine za salate i mlečne proizvode da stoje na sobnoj temperaturi. Posebnu pažnju obratite šta jedete kada odete na izlet u prirodu.
 
Rizično je čak i kada samo probate određenu sirovu ili slabo skuvanu hranu (meso, morske plodove ili jaja). Svakog dana perite krpe i sunđere u kuhinji sa izbeljivačem i vodom, u odnosu 1:20. Nemojte dirati drugu hranu nakon što ste dirali sirovo meso ili jaja (ili ljuske jaja). Zatim, nemojte koristiti nabrekle konzerve i proizvode sa labavim poklopcem, ili napukle tegle! Isto važi i za zarđale, lepljive ili izdeformisane konzerve. Nakon svake upotrebe, operite termos i posude za hranu. Zamrznutu hranu pustite da se polako otkravi u frižideru, ili brzo u mikrotalasnoj ili (potpuno zavijena) u vreloj vodi sa česme.
 
Kada ponovo podgrevate hranu, stavite je da brzo proključa, i kuvajte je najmanje 4 minuta.  Uzimajte acidofil na svakih nekoliko dana, da biste povećali količinu blagotvornih bakterija u crevima, čime se povećava i količina B vitamina, koji štite od zagađivača prisutnih u hrani.
 
Nemojte davati med bebama mlađim od godina dana, jer onda će spore bakterije koja izaziva botulizam da se razviju u njihovim crevima. Med se može davati tek nakon što odojčad napuni jednu godinu.

Add Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *