Loše varenje hrane – uzroci i lečenje prirodnim putem

 

UZROCI: dispepsija je verovatno najučestalije „oboljenje“ na zapadu. Loše varenje može dovesti do alergija na hranu, osteoporoze, anemije, degenerativnih oboljenja i oštećenog imunog sistema.

 

Glavni uzroci su loše navike u ishrani i stres. Ostali uzroci su: 

1) prejedanje, prebrzo jedenje, nedovoljno žvakanje hrane, jedenje dok ste umorni, 

 

2) previše kuvane, a premalo sveže hrane, nedovljno vlakana u hrani, 

 

3) konzumiranje čaja, kafe, gaziranih pića, alkohola i nikotina, 

 

4) konzumiranje hrane na koju ste alergični, 

 

5) jedenje dok ste nervozni, pod stresom, besni ili uplašeni, 

 

6) nedostatak hlorovodonične kiseline (ahlohidrija), što znači da će se teže variti hrana koja sadrži proteine, 

 

7) nedosatak digestivnih enzima, što ometa apsorpciju vitamina i minerala, 

 

8) čir na dvanaestopalačnom crevu, problemi sa crevima, jetrom, pankreasom i žučnom kesom.

 

Ako se hrana ne svari dobro, ona može da se fermentiše u crevima. Tako se stvara vodonik ili ugljendioksid, koji uzrokuje nadimanje i bol.

PRIRODNI LEKOVI – promenite sve gore nabrojane navike.

 

 

– Pijte sveže ceđen sok od šargarepe i cvekle.

 

– Glavni uzrok problema kod starijih ljudi jeste ahlohidrija (manjak hlorovodonične kiseline). Unosite prirodne digestive, poput papaina iz papaje i bromelaina iz ananasa.

 

– Potrebni su kalcijum, magnezijum i vitamin D.

 

– Ako hrana poput kupusa, krastavca, crnog luka, rotkvi ili repe izaziva loše varenje, zaostali ukus u ustima će obično odrediti koja hrana je problematična.

 

– Jedite više žive (sirove) hrane, a manje kuvane. Sveža sirova hrana je bogata enzimima koji pomažu u varenju i upijanju hranljivih sastojaka. Ovi enzimi pak nestaju na temperaturi većoj od 49 stepeni, a sva hrana se kuva na temperaturi većoj od te.

 

– Unosite što više vlakana preko hrane, inače ćete imati problema sa zatvorom i apsorbovanjem toksina u vaš sistem.

 

– Unosite minerale iz morskih algi.

 

– Setite se Kuhadofovog otkrića. Ovaj ruski naučnik je eksperimentisao i otkrio da kada se jede kuvana hrana u tankom crevu se veoma brzo uveća broj belih krvnih zrnaca. Ona su deo našeg imunog sistema i umnožavaju se onda kada im preti neka bolest, strano telo. Drugim rečima, kada se uvećava njihov broj, to znači da vam preti neka infekcija ili bolest. Za razliku od te situacije, sirova hrana štiti vaš imuni sistem i ne uvećava broj belih krvnih zrnaca.

 

– Dr Birher Bener iz Švajcarske je otkrio da jedenje sirove hrane pre obroka sa kuvanom hranom sprečava nastanak belih krvnih zrnaca u tankom crevu. Zato je on uvek za sto prvo postavljao sirovu salatu, a tek onda kuvana jela.

 

– Pojedini ljudi imaju višak hlorovodonične kiseline u stomaku. Za njih je najbolje da jedu malo proteina, recimo, da jelo započnu sa nekoliko sirovih orašastih plodova. Tako će stomačna kiselina odmah imati sa čim da radi.

 

– Izbegavajte masnu hranu i hranu koja sadrži meso. Nemojte uopšte jesti meso, jer je teško za varenje i često sadrži bakterije i parazite.

 

– Nemojte koristiti alkohol, kofein i sirće. Izbegavajte začinjenu, rafinisanu i masnu hranu, jer ona izaziva loše varenje.

 

– Uzrok mogu biti i alergije na hranu, poput alergije na laktozu (iz mleka); takvu hranu nemojte jesti. Izbegavajte hranu koja vam ne godi; uradite test pulsa i vidite koja je hrana u pitanju.

 

– Nemojte jesti previše mahunarki, naročito ne sočivo, kikiriki i soju. Oni sadrže supstancu koja usporava rad određenih digestivnih enzima.

 

– Jedite manje hrane koja izaziva gasove, poput kupusa i karfiola. Nemojte jesti sledeće kombinacije hrane u istom obroku: mleko i šećer, voće i povrće, šećer i proteine. 

 

– Nemojte piti iz flaše, konzerve i preko slamčice. Nemojte žvakati žvaku i jesti slatkiše, i ne pijte ništa gazirano.

 

– Nemojte konzumirati ništa što sadrži vazduha u sebi, poput gaziranih pića, piva, suflea, omleta, šlaga i sladoleda.

 

– Nemojte piti tečnosti tokom jela, jer se tako razblažuju stomačni sokovi.

 

 

– Prvo što treba da uradite svakog jutra jeste da iscedite limun i da ga popijete sa šoljom vode. tako ćete pripremiti stomak za njegove dnevne aktivnosti.

 

– Više se odmarajte tokom noći i odmarajte se po malo pre jela.

 

– Treba da se opustite tokom obroka. Nemojte jesti ako ste u žurbi, pod stresom, uznemireni ili preumorni. Polako i dobro sažvaćite hranu. Probajte da se opustite 30 minuta nakon jela.

 

– Gutanje vazduha (jedenje otvorenih usta, razgovor tokom jela ili gutanje velikih zalogaja) može izazvati loše varenje.

 

– Važno je da imate tačno određeno vreme za obroke. Ako ostanete gladni, stomačni sokovi se nakupljaju i mogu uzrokovati loše varenje, što naročito važi za dijabetičare i hipoglikemičare.

 

– Ako su simptomi jako izraženi, jedite laganu hranu i postepeno otkrivajte koja vam hrana ne odgovara.

 

– Nakon jela odmah izađite i šetajte napolju, najbolje negde gde je svež vazduh, ne blizu autoputeva.

 

– Proteze ne smeju da vam ne odgovaraju (ako ih nosite).

 

– Radite vežbe, poput trbušnjaka, da biste ojačali mišiće, ako je problem u naduvenosti stomaka.

 

– Ako vam bude mnogo teško, popijte čašu vode sa aktivnim ugljem.

 

– Da biste ublažili pritisak na abdomen, lezite na leđa i kolena privucite grudima.

 

– Engleske gorke biljke su veoma korisne. Uzimajte ih pre svakog jela. Englezi rešavaju digestivne probleme uz njihovu pomoć.

 

– Radi umirivanja stomaka, jelo završite čajem od kamilice.

 

– Čaj od pitome nane ublažava simptome lošeg varenja. Čaj od korena anđelike ima isti učinak. Uzmite 2-3 kašičice osušene biljke na šolju kipuće vode ili do jedne kašičice tinkture. U ostalo korisno bilje spadaju: korijander, majoram, mačja metvica, komorač i đumbir. Čaj od nane umiruje stomak.

 

– Od koristi su i: matičnjak, gorka pomorandža, rusa, hmelj i hajdučka trava.