Kako usmeriti mozak u pravcu isceljenja

Oči su im bile zatvorene. Bili su opušteni i neusmerene pažnje. Elektrode elektro-encefalografa (EEG) su ispravno bile plasirane na glavu svakog studenta. U svakom pojedinom slučaju videli smo ono što se zove dominantan alfa ritam. Nije bilo niti jednog zapisa specifičnog moždanog pražnjenja. Ali, čim su ovi studenti pozvani da pogledaju ili pomisle nešto, obrazac moždane aktivnosti se promenio. Svaki EEG zapis otkrio je različitu formu aktivnosti mozga. Obrazac je bio definisan time šta su studenti gledali. Šerington (Sherrington) je ovu mrežu opisao kao “očaravajući razboj u kome milioni sijajućih čunaka (nervnih impulsa) tkaju skladnu tkaninu, uvek smisaonu, ali nikad trajnu, promenljivu harmoniju sačinjenu od gomile pod-tkanina.”

 

Svaki put kad usmerimo svoju pažnju, mi “istkamo” specifičnu fizičku i vremensku tkaninu sačinjenu od brojnih nervnih impulsa u našem mozgu. Naučnici koji se bave proučavanjem mozga se slažu oko ovoga.

 

Mi želimo da upregnemo naše misli u pravcu isceljenja. Baš kao i kod deteta iz prethodnog ćlanka, ako nam nedostaje ćelija i mreža za određeni cilj, naš mozak će ih stvoriti. Možemo svoje misli usmeriti prema cilju baš kao i ono. Ali ako već posedujemo potrebne neurone i ciljnu mrežu u mozgu, odgovarajuće misli mogu ih staviti u pogon.

 

Doktor Džon Ekles i B. Libet su utemeljitelji teorije po kojoj specifične misli produkuju specifične obrasce moždane aktivnosti. Na primer, jednostavna namera da se pomeri prst, uzrokuje spremnost dela motorne kore koja odgovara prezentaciji tog prsta, da momentalno promeni električni potencijal. Ova odluka je registrovana kao potencijal spremnosti u polju odgovornom za pomeranje prsta u motornom korteksu (kori) već 0,2 sekunde pre nego li je sam prst pomeren.

 

Brojne druge studije su takođe zabeležile i druge specifične moždane obrasce kao odgovor na druge namere. PET skenovi (Pozitronska Emisiona Tomografija, metoda vizualizacije struktura organizma prema potrošnji nekog metabolita) su otkrili oštro preusmeravanje protoka krvi u mozgu prema mestima koja su u tom trenutku odgovorna za stvaranje namera i donošenje odluka. Ovo jasno potvrđuje mišljenje da umne radnje, kakva je i fokusiranje pažnje, mogu aktivirati specifične nervne odgovore u našem mozgu.

 

Stoga možemo pretpostaviti da um ima mogućnost da jednostavnim namerenjem, ciljano aktivira određeni deo mozga. Tada ovi moždani centri stvaraju osećaj o tome šta treba da se uradi u određenoj situaciji. Ovi osećaji tada postaju osnova našeg karaktera i ličnosti. Ovo je možda ponajbolje izraženo u savetu apostola Pavla, zapisanom u Bibliji: “Ne vladajte se prema ovome veku, nego se promenite obnovljenjem uma svojega, da biste mogli razumeti koje je dobra i ugodna i savršena volja Božja.” (Rimljanima 12, 2)

 

Jednom prilikom mi je jedan pacijent došao na terapiju. Čuo je glasove. Nije bio siguran jesu li to realni glasovi ili jasne zapovedne misli – halucinacije ili opseseje. Ove glasove nije mogao da poveže ni sa čim iz svoje okoline. Nikako mu nije polazilo za rukom da se oslobodi tih odvratnih misli. Kako da ovaj čovek kontroliše svoj mozak?

 

Prvo, Biblija nam daje veoma jasno uputstvo. Pre svega, Bog nas poziva da “dovedemo svaku misao u pokornost”. Ovo je moguće jer nas je sam Bog stvorio sa sposobnošću da to uradimo. Dakle, kao što smo videli, snagom naše volje, kao sile našeg izbora, mi možemo svome mozgu narediti da se odupre i najdubljim željama.

 

Drugo, upozoreni smo na to da rat koji se vodi u ovom svetu nije rat u kome se bitke vode oružjem ovoga sveta, već “silom od Boga koja raskopava gradove, da kvarimo pomisli i svaku visinu koja se podiže protiv poznanja Boga”.

 

Mi smo u duhovnom ratu. Veliki Bog u koga su Džon Ekles i Abert Ajnštajn verovali, naoružao je naš duhovni um onog trenutka kad smo odlučili da Mu podčinimo svoju volju. Apostol Pavle nas podseća na to da “je Bog taj što čini u nama da hoćemo i učinimo kao što mu je ugodno”. (Filibljanima 2,13)

 

Pavle takođe govori o ovom prebivanju Božjem (“Bog u vama”) kao o velikoj tajni. (Kološanima 1,26-29) Neuronaučnici kao poput J. C. Eklesa, Karla Popera (Karl Popper) i drugih, potrošili su godine razmišljanja i iscrpnog istraživanja da bi dokučili ovu tajnu.

 

Treća važna stvar je da smo mi pozvani da svoje misli sačuvamo “za pokornost Bogu”. Duhovni deo ličnosti može izabrati da se potčini ili Bogu ili Njegovom suparniku, nekad nebeskom anđelu Luciferu, a sada prognaniku na Zemlji, Sotoni. I jedan i drugi mogu prožimati naš um svojim idejama i mislima, boreći se za našu vernost i pripadnost. Izbor je naš. Slobodni smo da izaberemo svojom voljom. Ona nije predodređena na određene izbore, kako tvrdi B. F. Skiner.

 

Da odemo još korak dalje, nama je omogoućeno da koristio sledeću strategiju: “Ne daj se zlu nadvladati, već nadvladaj zlo dobrim.”

 

Na ovom principu sam zasnovao lečenje malopre pomenutog čoveka, čiji je um bio bombardovan neprijatnim mislima i idejama. Zamolio sam ga da preventivno nauči i ponavlja sledeći biblijski stih za koji verujem da je potpuna suprotnost njegovim uznemiravajućim mislima:

 

Kao što sam rekao, trebalo je da ponavlja ove reči kad god bi crne misli naišle u njegov um. Uveravao sam ga da ako to bude radio sa poverenjem u Boga, da će uskoro početi da se oseća izuzetno prijatno svaki put kad naiđu neprijatne misli. Prijatnost koju bude osećao, vremenom će rasti. Tako će posle izvesnog vremena moći da predupredi napad ponavljanjem ovog i njemu sličnih biblijskih stihova.

 

Naravno da su mu bili poznati ovi stihovi, ali nikad nije razmišljao o tome da ih upotrebi u terapijske svrhe. Pozvao sam ga da stalno prelistava značenja i smisao reči iz ovih stihova u svome umu. Dok je on tako razmišljao o svim blagoslovima i prednostima koje ovi tekstovi u sebi nose, njihova smislenost i svrsishodnost je aktivirala emotivne obrazce u mozgu. U poniznosti on je počeo da gleda na Boga kao Davaoca tih blagoslova.

 

Obrazac reagovanja njegovog mozga, vremenom će pojačati osećaj slavljenja i duh službe Bogu. Predložio sam mu i da redovno čita ceo 103. psalam kojega su prethodni stihovi deo. Ovo će sigurno povećati njegov osećaj zahvalnosti Bogu za Njegove blagoslove. Povećaće i njegovu spontanost u slavljenju i blagosiljanju Boga. Ovo će opet sa svoje strane učvrstiti njegovu veru u Tvorca. Na kraju će ga sve ovo obnoviti i učvrstiti u odnosu sa Bogom. Biblija obećava:

 

 

I bilo je tako. Vremenom su se napadi proredili i nestali. Njegova strepnja je nestala. Uračunljivost mu je porasla. Njegova supruga je osetila ogromno olakšanje i radost zbog promene koju je doživeo. Nakon samo nekoliko dana intenziviranja i praćenja terapije, više mu nije bila potrebna moja pomoć.

 

Postoji isceljujuća sila koju poseduju obećanja Tvorca zapisana u Bibliji, a koja tek treba da se pronađe. Upoznajmo ih što više. Neka ova obećanja preusmere našu pažnju na Tvorca koji je ujedno i jedini pravi lekar i savetnik.

 

U sledećem članku, još dublje ćemo sagledati veličanstvenost slobode volje i njenu moćnu ulogu u isceljenju slomljenog mozga.