Pre izvesnog vremena, jedan mladi student je došao u moju kancelariju da traži savet. Bio je na završnoj godini studija, ali nije umeo da se odluči u vezi posla kojim bi se bavio. Malo smo proćaskali, uradili par testova i zajedno nacrtali profil ličnih interesovanja i sposobnosti. Rezultati njegovog ličnog integrisanja su bili više nego loši. Njegovo sagledavanje sopstvene ličnosti je bilo bolesno definisano. On jednostavno nije znao ko je on zapravo. Nije imao definisane planove, niti dugoročne ciljeve. Bio je kao brod bez kormila na moru, i bez luke na pameti.
Poslao sam ga kući da razmisli o svom sistemu vrednosti i zamolio ga da se vrati iduće sedmice sa spiskom vrednosti za koje je osećao da su vredne života u bilo kojim uslovima. Sledeće sedmice vratio se sa spiskom, ali mu je lice odavalo osećaj duboke zabrinutosti. Sve na listi je bilo precrtano. Pružajući mi je, rekao je: “Ovo je strašno. Morao sam da precrtam svoje vrednosti zato što nisam mogao da se vidim pričvršćen uz njih sve vreme. Ostavio sam samo dve: iskrenost i poštenje, i na putu dovde morao sam i njih da precrtam.” Njegov problem je bio što nije imao volje “da postane čovek”.
Drugom prilikom, jedan mladić mi se obratio zbog insistiranja svoje majke. Iz nekoliko škola je bio izbačen i već je imao uslovnu kaznu zbog neodgovornog ponašanja. Nacrtali smo njegov profil – njegove jake strane i njegove slabosti – i razgovarali o njima. Oči su mu se zacaklile, a snaga ispunila telo kad je video rezultate. Tada mi je rekao: “Ovo sam zaista ja, zar ne – i zaista ima dobrih osobina koje izviru iz mene, samo kad bih obuzdao ovih par loših – čoveče one su baš
loše, zar ne? – ali kad bih samo mogao da ih pobedim, mogaobih postati neko i nešto, zar ne?” Tog momenta želja “da postane čovek” je rođena i danas je on inžinjer elektronike koji i dalje koristi svoju volju da postane ono što je dobro.
Volja. Šta je to? U čemu joj leži snaga? I kako da je ojačamo?
Dr. Vilijam Sadler (William Sadler) je rekao: “Volja je zbir svih pozitivnih mentalnih aktivnosti, zbir psihičkih izbora i odluka!”
Dr. Vilder Penfild (Wilder Penfield), poznati svetski neuro hirurg je izjavio: “Volja je duh čoveka.”
Džon Smith (John Smith) je napisao: “Volja je vrhovna sila koja upravlja čovekovom prirodom i kojoj se sve druge sposobnosti pokoravaju. Volja nije ukus ili sklonost, već sila koja odlučuje u sinovima ljudskim.”
“Onaj koji se bori treba da razume pravu snagu volje. To je sila koja upravlja ljudskom prirodom – sila odlučivanja, izbora. Sve zavisi od ispravnog poteza volje. Želja za dobrotom i čistoćom su ispravne, sve dok se ispoljavaju, ali ako se zaustavimo samo na njima, nemaju koristi. Svi oni koji se samo nadaju i iščekuju da će pobediti svoje naklonosti, propašće. Oni se ne potčinjavaju Božjoj volji. Oni ne biraju da Mu služe.
Bog nam je podario moć izbora, a na nama je da je vežbamo. Mi ne možemo promeniti svoja srca niti možemo kontrolisati svoje misli, nagone i naklonosti. Mi ne možemo sami sebe učiniti čistima. Ali mi možemo odlučiti da radimo ono što je ispravno i onda će On činiti kroz nas da možemo i hoćemo da to učinimo.
Kroz pravilnu upotrebu volje, u životu može nastati sveobuhvatna promena. Pokoravanjem volje Bogu, mi se sjedinjujemo sa božanskom silom. Mi primamo snagu odozgo da ostanemo postojani. Čist i plemenit život, život pobede nad apetitom i požudom, omogućen je svakome ko bude ujedinio svoju slabu, kolebljivu ljudsku volju sa svemogućom, nekolebljivom voljom Božjom.
Moja supruga i ja ćemo dugo pamtiti posetu doktoru Vilderu Penfildu. Proveli smo šest i po sati u razgovoru sa njim. Opisivao nam je neka od svojih ispitivanja koja je sprovodio na otvorenom mozgu svesnih pacijenata koji su se podvrgavali operaciji zbog epileptičkih napada. U trenutku kad bi dotakao površinu slepoočne kore slabim izvorom električne energije, njegov pacijent bi razvio osećanje koje je doživeo nekoliko godina ranije. Pacijent bi nanovo proživljavao to iskustvo. Jasno je video ljude, ulični ćošak, svoj ambar i čuo zvukove, muziku ili razgovor koji se odvijao pre nekoliko godina. Sve je bilo tu, trajno zapisano u mozgu i spremno za ponovnu reprodukciju čim se dodirne slabim električnim stimulatorom.
Doktor Penfild je naglasio sledeće: “Ove studije pokazuju da sve ono na šta smo obratili pažnju, je ostalo trajno upamćeno u našem mozgu.” A onda je počeo da govori o volji. Rekao nam je da iako je uspeo da uz pomoć stimulacije strujom zadobije pacijenta za razgovor, ovaj je pomoću svoje volje bio u stanju da ugasi efekte stimulacije, da ne vidi i ne čuje bilo kakve senzacije iz prošlosti, već da u miru prati razgovor koji vodi sa lekarom. I onda je doktor Penfild izjavio: “Čovekova volja je slobodna. Ona koristi obrasce i puteve koji već postoje u ljudskom mozgu, ali nije kontrolisana sa njihove strane. Volja je slobodna.”
Izborom da se zadrži u razgovoru sa doktorom, pacijent je bio u stanju da poništi sve efekte električne stimulacije. Moždane zone pogođene električnim pražnjenjem odbile su da na njega reaguju. Sve ovo je bila posledica jednostavne odluke pacijenta da svoju pažnju usmeri na nešto drugo, u ovom slučaju na razgovor sa doktorom Penfildom.
Jedan drugi autor to opisuje sledećim rečima: “Snaga volje može se odupreti utiscima uma i u stanju je da dokaže veliku sposobnost moždanih ćelija.”
Koliko je zaista moćna volja?
Volja jeste moćna. Ona je moćno oruđe koje kontroliše maštu i odoleva bolestima. Um i nervi jačaju tonus i snagu vežbanjem volje. Moć volje se ne vrednuje onako kako bi trebala.
“Neka vaša volja bude budna i ispravno usmerena, i onda će prenositi energiju celom biću i biti čudesan pomoćnik u očuvanju zdravlja. Ona je takođe moć koja se hvata u koštac sa bolešću.”
Da li je volja apsolutni vladar?
Psihijatar Vilijam Sadler kaže: “Volja nije svemoćni vladar – ona vlada tronom uma kao vladar ograničene monarhije – ograničene hemijskom građom i biološkim zakonima. Osam od deset endokrinih žlezda čine ono što bismo mogli nazvati ‘odbor hemijskih direktora’.
Nemam nameru da privlačim svu pažnju na ulogu endokrinih žlezda u ljudskom ponašanju i organizaciji ličnosti, niti da umanjujem i omalovažavam područje delovanja volje ili moći odlučivanja nad najvažnijim nervima i sposobnosti da kotroliše ljudsko ponašanje. Napokon, voljne odluke su odlučujući faktor u svim ovim borbama. Kad je endokrini sistem funkcionalan i kad njegovi sekreti vrše povoljan uticaj na nervni sistem, individua će shvatiti da je u stanju da brzo
nadvlada svoje obolele nerve.
Sa druge strane, kad su endokrine žlezde nefunkcionalne i kad njihovi hormoni iritiraju, prenadražuju ili preterano iscrpljuju nervni sistem, pacijent je u teškoj borbi; njegov cilj je sve teže ostvariv i moraju se primeniti produženi napori kako bi se postiglo umirivanje nerava.
Postoje neki koji koriste droge i koji popuštanjem ohrabruju loše navike da preuzmu kontrolnu moć nad voljom. Drugi pak povlađuju svojoj okolini na takav način da dozvoljavaju svakom uticaju ili utisku da im određuje izbore. Njihova volja, čak i ovim slučajevima, još uvek je činilac koji odlučuje. Oni su izabrali da slede ove uticaje.
Zato što je ljudski mozak postao poprište duhovne borbe, mnogi koji nisu uspeli da predaju svoju volju Božjem Duhu, potpali su pod vlast Sotone. Kad Sotona preuzme vlast nad nečijom voljom, odluke koje ta osoba donosi, nužno vode u patološki ishod. Mozak će bolovati od poremećaja koji su strani mentalnom zdravlju.
Primer takvog jednog puta kroz koji Sotona pokušava da pristupi ljudskom umu jeste hipnoza. U ovoj praksi, nečiji um se dovodi pod kontrolu druge osobe tako da se individualnost slabije osobe stopi sa individualnošću jače. Slabiji sprovodi volju jačeg, posebno ako mu vrednosni sistem nije ustanovljen na čvrstom temelju. Ova procedura samo priprema osobu sa slabom voljom da u budućnosti bude još slabija i da se još lakše predaje procenama drugih. Volja propušta da izabere najviše sopstvene vrednosti i naginje ka praćenju linije manjeg otpora. Takva osoba se pre odlučuje za trenutna zadovoljstva. Sa terapeutske tačke gledišta, mi želimo da ohrabrimo pojedinca da ojača svoju volju, a nikako da je oslabimo.
Šta možete da uradite da bi ojačali volju?
1. Vežbajte se u odlučivanju – čineći svoj um pozitivno nastrojenim, odmah nakon što ste odmerili činjenice – i držite se svojih odluka, spremni da ih promenite samo kad ih protivne činjenice osporavaju. Često je bolje načiniti grešku, nego li oklevati u neodlučnosti. Ponekad zapisivanje odluke pomaže osobi da se čvrsto drži odluke koju je donela.
2. Završite prethodni posao pre nego otpočnete novi. Nemojte skakati sa jedne stvari na drugu i iz jednog okruženja u drugo, vrteći se sve vreme u krug.
3. Ponekad igre mogu pomoći u razvoju sposobnosti odlučivanja. Imao sam mladog pacijenta koji je među bolničkim osobljem imao reputaciju odličnog stono-tenisera. Ali kad bih ja igrao sa njim, stalno se pomerao napred-nazad oklevajući da servira. Kad bi jednom servirao, mogao je da normalno nastavi sa igrom. Igranje mu je pomoglo da donosi odluke brzo dok jednog dana nije počeo da servira sa potpunom odlučnošću.
4. Ako napraviš nenamernu pogrešku, nastavi da se boriš.
5. Ustani iz kreveta u ono vreme kad si sebi to zacrtao. Odluči to uveče i ostani pri tome ujutru.
6. Čitaj duboko i smisleno i nateraj svoj um da razume izapamti ono što si pročitao. Prekomerno čitanje emotivnih maštarija slabi volju.
7. Volja se jača vežbanjem samoodricanja i samokontrole. Vežbaj odbacivanje popustljivosti samom sebi.
8. Poveži svoju volju sa božanskom energijom tako što ćeš od Boga tražiti da ti ojača volju.
9. Praktikuj zdrav način življenja sa dobrom ishranom, vežbanjem i odmorom.
10. Nauči se da planski radiš stvari u životu, a ne impulsivno.
Ako ti se učini teškim da bilo koju od gore navedenih vežbi primeniš u praksi, počni od najjednostavnijih dok ih potpuno ne savladaš. Onda pređi na sledeću po teškoći i tako nadalje. Ako ti je i dalje preteško, probaj da sa Bogom pričaš o tome i traži da te On osnaži svojom silom. Kad ojačaš svoju volju, zaista ćeš vladati svojim životom.
