Započeo je neobaveznu priču sa frizerom. Pričali su o raznoraznim stvarima i temama.
Iznenada su se dotakli teme o Bogu.
Frizer reče: “Znaš šta, ja ne verujem u Boga.”
“Zašto?” – upita ga čovek.
“Vrlo prosto, izađi na ulicu i shvatićeš da Bog ne postoji. Objasni mi ovo: da Bog postoji, da li bi bilo toliko bolesnih ljudi na planeti? Da li bi bilo napuštene dece? Da li bi bilo ratova? Da Bog postoji, ne bi sigurno bilo patnje i bola. Da ima Boga, sigurno ne bi dopustio ove stvari da se dešavaju. Nema Boga.”
Čovek je zaćutao. Zvučalo je kao da frizer ima pravo. On sam nije imao kontra-argument. Par minuta je prošlo; frizer je završio svoj posao.
Čovek je platio, zahvalio se i izašao iz frizerskog salona. Ubrzo nakon što je izašao ugledao je čoveka sa dugom kosom i zapuštenom bradom. Izgledao je sav neuredan i nepočešljan. Čovek je na trenutak zastao gledajući ga.
Odjednom se okrenuo i vratio u frizerski salon i rekao frizeru:
“Znaš šta? Frizeri ne postoje!“
“Kako ne postoje?” – upitao je frizer.
“Pa fino ne postoje, jer da postoje ne bi bilo neurednih i zapuštenih ljudi kao što je onaj na ulici kojeg sam sad video.“
“Prijatelju moj, frizeri postoje, samo što ljudi ne dolaze k njima.”, uzvrati frizer.
“Tačno!”, potvrdio je čovek i dodao: “Isto tako i Bog postoji samo što ljudi ne dolaze k njemu!
