ZapoÄeo je neobaveznu priÄu sa frizerom. PriÄali su o raznoraznim stvarima i temama.
Iznenada su se dotakli teme o Bogu.
Frizer reÄe: āZnaÅ” Å”ta, ja ne verujem u Boga.ā
āZaÅ”to?ā ā upita ga Äovek.
āVrlo prosto, izaÄi na ulicu i shvatiÄeÅ” da Bog ne postoji. Objasni mi ovo: da Bog postoji, da li bi bilo toliko bolesnih ljudi na planeti? Da li bi bilo napuÅ”tene dece? Da li bi bilo ratova? Da Bog postoji, ne bi sigurno bilo patnje i bola. Da ima Boga, sigurno ne bi dopustio ove stvari da se deÅ”avaju. Nema Boga.ā
Äovek je zaÄutao. ZvuÄalo je kao da frizer ima pravo. On sam nije imao kontra-argument. Par minuta je proÅ”lo; frizer je zavrÅ”io svoj posao.
Äovek je platio, zahvalio se i izaÅ”ao iz frizerskog salona. Ubrzo nakon Å”to je izaÅ”ao ugledao je Äoveka sa dugom kosom i zapuÅ”tenom bradom. Izgledao je sav neuredan i nepoÄeÅ”ljan. Äovek je na trenutak zastao gledajuÄi ga.
Odjednom se okrenuo i vratio u frizerski salon i rekao frizeru:
āZnaÅ” Å”ta? Frizeri ne postoje!ā
āKako ne postoje?ā ā upitao je frizer.
āPa fino ne postoje, jer da postoje ne bi bilo neurednih i zapuÅ”tenih ljudi kao Å”to je onaj na ulici kojeg sam sad video.ā
āPrijatelju moj, frizeri postoje, samo Å”to ljudi ne dolaze k njima.ā, uzvrati frizer.
āTaÄno!ā, potvrdio je Äovek i dodao: āIsto tako i Bog postoji samo Å”to ljudi ne dolaze k njemu!
