Žena je stvorena da bude najbolji drug, neko ko će da saoseća i da pomaže svome suprugu. Žena je stvorena da bude uz njega kada mu je teško, da ga hrabri, da ga teši, da mu služi, da se njegovo srce oslanja na nju, da ga podstiče i podrži u tome da je samo o Hristu vredno razmišljati… Žena je tu da ga voli.
Sa druge strane, muž je ženi zaštita puna ljubavi i razumevanja. Muž je ženi neko pored koga će ona da se oseća voljenom, zbrinutom, sigurnom, vrednom, uvaženom, zadovoljnom i srećnom. Žena je tu, kao i muž, kada treba da se “otvori duša” i kaže ono što se nikome drugome od ljudi ne može reći, naše misli, najdublja osećanja, ono čega i nismo ponosni ili jesmo… Ovako ja vidim hrišćanski brak.
Kada iskreno volite nekoga učinićete sve da tu osobu usrećite, da joj svaki dan bude lepo kada se probudi i ugleda vas. Brinućete se za nju. Nećete raditi nista što znate da toj osobi smeta ili joj nije milo. Odreći ćete se svega što će tu osobu da povredi, i to sa zadovoljstvom. Bićete srećni kada je ta osoba srećna, a tužni kada je tužna.
U našem ličnom odnosu sa Bogom, mi nećemo da radimo ništa što znamo da Bogu nije milo. To nije iz straha od kazne, to je iz ljubavi prema Njemu. Isto je tako i u braku. Ja ne želim da radim ništa što znam da mom suprugu nije milo, a to je iz ljubavi prema njemu. Ja želim da kada ode negde pa pomisli na mene da je srećan, da jedva čeka da se vrati kući, da mu je lepo dok provodimo vreme zajedno. Želim da se odreknem svojih želja u korist njegovih, da njemu bude lepo, da on bude zadovoljan, a kada je on zadovoljan onda sam i ja. Želim da dom učinim privlačnim mjestom radosti. Želim da budem ono što Solomon kaže:
“Ko će vrsnu ženu naći? Ona vredi mnogo više od bisera. Na nju se oslanja srce muža njenog, i dobitak neće nedostajati. Uzvraća mu samo dobro, a ne zlo, sve dane života svoga. Traži vunu i lan i svakog se posla rado prihvataju ruke njene. Snaga i čast odjeća su njena, i smeška se danu budućem. Usta svoja otvara mudro i na jeziku joj je zakon dobrote. Vodi brigu o svim ukućanima svojim i hleb lenjosti ne jede. Sinovi njeni ustaju i srećnom je nazivaju, muž njen ustaje i hvali je: Mnoge su žene vrsne, ali ti ih sve nadmašuješ. Ljupkost može biti lažna i lepota isprazna, ali žena koja se boji Gospoda zaslužuje hvalu.” (Priče Solomonove 31:10-13:25-30)
To želim danas i hvala Bogu na tome, ali sam svesna da moje želje mogu da se promene još sutra ako se ne budem držala Hrista koji mi daje da tako želim.
Preuzeto sa: www.hriscanskamreza.net
