Kad god bi ga ugledao, Avram se morao setiti čudesnoga Božjeg obećanja da će sva zemlja biti blagoslovena kroz Isaka i decu njegove dece.
Jednoga dana Bog se opet obrati Avramu.
“ Uzmi svog sina Isaka„, reče Gospod, „svoga milog sina, i prinesi mi ga kao žrtvu na brdu koje ću ti pokazati u dalekoj zemlji Moriji.„
Avram ne mogaše da shvati zašto Bog traži od njega da to učini. Voljaše Isaka svim svojim srcem i rado bi dao sopstveni život da ga spase. Ali znao je da je najbolje uvek poslušati Boga.
Verovao je da će Bog održati svoje obećanje koje mu je dao o Isaku. Avram nije imao srca da kaže Sari šta mora da uradi. Ne govoreći nikome ni reči, sutradan rano ujutru probudi Isaka te se s njime i dvojicom slugu i magarcem što je nosio prtljag uputi u zemlju Moriju.
Trećeg dana njihovog putovanja Avram vide brdo koje Bog beše odabrao. Slugama reče da ostanu gde su i pričuvaju magarca, a on i Isak stadoše se lagano verati uz brdo.
Isak je nosio naramak drva, a Avram ponese oštar nož i vatru u mangalu.
„ Imamo oganj i drvo, a gde je žrtva koju ćemo prineti Bogu? “ upita Isak.
Avram oseti da mu se srce cepa, ali mirno odgovori:
“ Bog će se za to postarati, sinko.„
Na vrhu brda Avram skupi kamenja da načini žrtvenik. Zatim položi drva na njega. Najzad Isak nasluti strašnu istinu. Otac ga blago podiže na žrtvenik i sveza mu ruke i noge.
Avram uze nož i izmahnu rukom da ga zarije u Isaka.
U taj tren progovori Bog:
„Stani, Avrame!“ reče. „Nemoj da povrediš dečaka. Sada znam da mi veruješ i da me voliš ma šta te zadesilo.„
Avramova ruka klonu. Za časak jedva poverova da je sve istina.
Isak je spasen! Zahvati ga talas velike sreće i zahvalnosti.
Drhtavim rukama odveza Isaka. Sada je znao da Gospod nikad neće tražiti ljudske žrtve, kakve su ljudi u Hananu prinosili svojim bogovima.
Onda Avram podiže pogled i vide ovna zapletenog rogovima u čestaru.
I on uze ovna i zakla ga i sa zahvalnošću ga spali na žrtveniku kao žrtvu Gospodu-
