• 31
  • 0

I Avram beše veoma star ali ga je tešila pomisao da će Isak naslediti čudesno Božije obećanje i da će biti praotac velikog naroda.

Jednoga dana pozva Avram svoga najstarijeg slugu i reče mu:

Vreme je da se mojem sinu nađe žena. Ali ne želim da se oženi Hananejkom iz ovih krajeva. Zakuni mi se da ćeš otići u zemlju mojega roda i da ćeš mu tamo naći ženu.

To je daleko„, reče sluga. „ Možda devojka neće hteti da pođe sa mnom čak ovamo. Što ne pošalješ Isaka u Mesopotamiju?

„Nikako!“ ostade Avram tvrdo pri svojoj odluci. „Bog me je doveo ovamo i zavetovao se da će ovu zemlju dati mojim potomcima. Isak mora živeti ovde. A Ako devojka koju odabereš odbije da dođe, oslobođen si zakletve.

Tada sluga uze deset kamila i pođe na dugi put u Mesopotamiju. U jedno predveče stiže do studenca pod gradom u kojem življaše Avramova rodbina. Pusti kamile da poležu kraj studenca pa se stade moliti:

Gospode Bože gospodara mojega Avrama, pomozi mi da odaberem pravu nevestu za Isaka. Uskoro će žene doći da zahvate vode, a ja ću iskati da pijem. Molim te daj da ona devojka koja mi da vode i ponudi se da napoji i moje kamile bude nevesta koju si namenio Isaku.

Dodaj komentar

Vaša e-mail adresa neće biti nigdje objavljena. Obavezna polja su označena sa *