Čovek je pronašao čauru od leptira. Jednog dana, mali otvor se pojavio. On je sedeo i strpljivo posmatrao leptira tokom nekoliko sati, dok se leptir borio da progura svoje telo kroz taj mali otvor.
Onda, činilo se da uopšte nema napretka i da leptir više nema snage. Izgledalo je kao da je stigao do svog maksimuma i da nema dalje.
Dakle, čovek je odlučio da pomogne leptiru. Uzeo je makaze, isekao čauru i tako pomogao leptiru da izađe.
Leptir je nakon toga izašao iz čaure sa lakoćom, ali je imao otečeno telo i mala, smežurana krila.
Čovek je nastavio da i dalje posmatra leptira, jer je očekivao da će se, u svakom trenutku, krila povećati i proširiti kako bi mogla da podrže telo u letu. Očekivao je da će se i nerazvijeno, oteklo, telo mladog leptira smanjiti i vratiti u normalu.
Ništa od toga se nije desilo! U stvari, leptir je proveo ostatak svog života puzeći okolo sa natečenim telom i smežuranim krilima. Nikada nije bio u stanju da leti.
Zapravo, čovek, u svojoj dobroti i žurbi, nije razumeo je da je ograničavajuća čaura i borba za izlazak iz nje, potrebna za leptira da se na način na koji je Bog osmislio izbori u prvim trenucima svoje transformacije i podstakne upumpavalje tečnosti u svoja krila, koja će mu omogućiti da nosi svoje telo jednom kada izađe iz čaure.
Ponekad borbe su upravo ono što nama treba u našim životima. Ako bi Bog dozvolio da prođemo kroz naše živote, bez ikakvih prepreka, ne bismo bili dovoljno jaki da se se izborimo sa iskušenjima i neprilikama. Prepreke na koje nailazimo tokom života nas čine jačim, i posle svake pobede postajemo bolji.
„Tražio sam snagu i Bog mi je dao poteškoće da me ojača.
Tražio sam mudrost, i Bog mi je dao probleme da rešim.
Pitao sam za bogatstvo, i Bog mi je dao mozak i misice za rad.
Tražio sam hrabrost, i Bog mi je dao opasnost da prevaziđem.
Pitao sam za ljubav, i Bog mi je dao nesrećne ljude da im pomognem.
Pitao sam za usluge, i Bog mi je dao prilike.
Ja nisam dobio tačno ono što sam tražio, ali sam dobio ono što mi je bilo potrebno!“
