• 624
  • 0

Gospod mu reče da za njega ima posao koji treba obaviti, i pokaza mu veliki kamen koji je stajao ispred kuće.

Objasnio mu je što mora činiti: gurati kamen svom svojom snagom. Ovo je čovek radio iz dana u dan. Mnogo se godina mučio od sunčeva izlaska od zalaska, njegove ruke upravljene na hladnu, masivnu površinu nepomičnog kamena gurale su svom snagom.

Svake se večeri čovek vraćao svojoj kući zabrinut i iscrpljen, osećajući da je celi dan istrošio uzalud. Videvši da čovek pokazuje znake obeshrabrenja, sotona se odluči umešati.

Počeo je ga je savetovati: „Već predugo vremena guraš taj kamen, i još se nije pomaknuo. Zašto se mučiš radi ničega? Ionako ga nikad nećeš pomaknuti. „Tako je, uverivši čoveka da je zadatak nemoguć i osuđen na propast, učinio da izgubi skoro svu srčanost i hrabrost.

Zašto bih se toliko mučio oko ovoga?“ mislio je. „Jednostavno ću uložiti nešto malo vremena, i minimum truda, i to će biti sasvim dovoljno.“ I tako je to nameravao učiniti, no, ipak je odlučio pomoliti se i izneti svoje muke Bogu. „Gospode„, reče, „dugo sam i naporno radio u tvojoj službi, ulažući svu moju snagu da obavim ono što si od mene zatražio. Pa ipak, nakon sveg ovog vremena, nisam pomaknuo kamen ni pola milimetra. U čemu grešim? Zašto ne uspevam?„ 

Bog mu sažalivši se, odgovori:

Sine moj, kad sam tražio od tebe da mi služiš, i ti si prihvatio, rekao sam ti da guraš onaj kamen svom svojom snagom, što si i uradio. Nijednom nisam spomenuo da sam očekivao da ćeš ga pomaknuti. Tvoj zadatak je bio da guraš. I sada, dolaziš k meni, iscrpljen i istrošene snage, misleći da nisi uspeo. No, je li zaista tako?

„Pogledaj se. Tvoje ruke se snažne i mišićave, leđa nabijena i preplanula, koža na dlanovima je očvrsnula od stalnog pritiska, a noge su ti postale krupne i čvrste. I pored otpora ti si mnogo porastao, i tvoje mogućnosti su sada daleko veće nego ranije. Ipak, nisi pomaknuo kamen. Ali tvoj poziv bio je da budeš pokoran i guraš. Da vežbaš svoju veru i poverenje u moju mudrost. To si uspeo.

Ja ću sada, sine moj, pomaknuti kamen.

Nekad, kad čujemo Božju reč, želimo koristiti vlastiti um kako bi odgonetnuli šta On želi, a zapravo ono što Bog od nas traži je jednostavno: poslušnost i poverenje u Njega. Na sve načine treba vežbati veru koja pomiče planine, ali ipak je uvek Bog onaj koji zapravo to čini.

Add Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *