• 28
  • 0

Gospod mu reče da za njega ima posao koji treba obaviti, i pokaza mu veliki kamen koji je stajao ispred kuće.

Objasnio mu je što mora činiti: gurati kamen svom svojom snagom. Ovo je čovek radio iz dana u dan. Mnogo se godina mučio od sunčeva izlaska od zalaska, njegove ruke upravljene na hladnu, masivnu površinu nepomičnog kamena gurale su svom snagom.

Svake se večeri čovek vraćao svojoj kući zabrinut i iscrpljen, osećajući da je celi dan istrošio uzalud. Videvši da čovek pokazuje znake obeshrabrenja, sotona se odluči umešati.

Počeo je ga je savetovati: „Već predugo vremena guraš taj kamen, i još se nije pomaknuo. Zašto se mučiš radi ničega? Ionako ga nikad nećeš pomaknuti. „Tako je, uverivši čoveka da je zadatak nemoguć i osuđen na propast, učinio da izgubi skoro svu srčanost i hrabrost.

Zašto bih se toliko mučio oko ovoga?“ mislio je. „Jednostavno ću uložiti nešto malo vremena, i minimum truda, i to će biti sasvim dovoljno.“ I tako je to nameravao učiniti, no, ipak je odlučio pomoliti se i izneti svoje muke Bogu. „Gospode„, reče, „dugo sam i naporno radio u tvojoj službi, ulažući svu moju snagu da obavim ono što si od mene zatražio. Pa ipak, nakon sveg ovog vremena, nisam pomaknuo kamen ni pola milimetra. U čemu grešim? Zašto ne uspevam?„ 

Bog mu sažalivši se, odgovori:

Sine moj, kad sam tražio od tebe da mi služiš, i ti si prihvatio, rekao sam ti da guraš onaj kamen svom svojom snagom, što si i uradio. Nijednom nisam spomenuo da sam očekivao da ćeš ga pomaknuti. Tvoj zadatak je bio da guraš. I sada, dolaziš k meni, iscrpljen i istrošene snage, misleći da nisi uspeo. No, je li zaista tako?

„Pogledaj se. Tvoje ruke se snažne i mišićave, leđa nabijena i preplanula, koža na dlanovima je očvrsnula od stalnog pritiska, a noge su ti postale krupne i čvrste. I pored otpora ti si mnogo porastao, i tvoje mogućnosti su sada daleko veće nego ranije. Ipak, nisi pomaknuo kamen. Ali tvoj poziv bio je da budeš pokoran i guraš. Da vežbaš svoju veru i poverenje u moju mudrost. To si uspeo.

Ja ću sada, sine moj, pomaknuti kamen.

Nekad, kad čujemo Božju reč, želimo koristiti vlastiti um kako bi odgonetnuli šta On želi, a zapravo ono što Bog od nas traži je jednostavno: poslušnost i poverenje u Njega. Na sve načine treba vežbati veru koja pomiče planine, ali ipak je uvek Bog onaj koji zapravo to čini.

Dodaj komentar

Vaša e-mail adresa neće biti nigdje objavljena. Obavezna polja su označena sa *