• 30
  • 0

Počeo se penjati. Vreme je odmicalo i postalo je kasno. Umesto da pripremi logor za noć, nastavio se penjati sve dok se nije smračilo.

Gusta noć je obavila planinske vrhove. Oko čoveka sve je bilo crno. Nebo i mesec prekrili su teški oblaci i ništa se nije videlo.

I dok se tako penjao, tek nekoliko koraka od vrha, okliznuo se i počeo padati velikom brzinom. Mogao je videti samo crne tačke i osećati silu teže koja ga strašno vuče dole.
U tim trenucima užasnoga straha pred očima su mu se odigravali svi lepi i ružni trenuci njegovog života.

Telo mu je visilo u vazduhu… samo ga je uže držalo. U tom trenutku je mogao samo uzviknuti: “Bože, pomozi mi!

Misleći o tome kako je blizu smrti, iznenada je osetio kako ga snažno povlači uže kojim je bio vezan.

Iznenada se s neba začu duboki glas:

Šta želiš da učinim?

-“Spasi me, Bože!

Stvarno veruješ da te ja mogu spasiti?

Naravno da verujem!

ONDA PREREŽI UŽE KOJIM SI VEZAN…

Nastupio je trenutak tišine. Čovek odluči držati se užeta svom snagom.

Spasilačka ekipa priča kako su idućeg dana planinara našli mrtvog i smrznutog. Njegovo je telo visilo o užetu za koje se grčevito držao…

SAMO TRI METRA OD ZEMLjE…

Dodaj komentar

Vaša e-mail adresa neće biti nigdje objavljena. Obavezna polja su označena sa *