On podiže pogled i ugleda lepu devojku gde hoda prema studencu sa praznim krčagom na ramenu. Dok je zahvatala vodu, sluga pohita k njoj.
“ Daj mi da se napijem iz tvoga krčaga „, zamoli je. Ona odmah nagnu krčag i dade mu da pije. Onda devojka ugleda kamile.
“ Hoćeš li da napojim i tvoje kamile? “ upita, pa izruči krčag u pojilo, i opet zahvati vode na studencu i izli u pojilo, sve dok ga ne napuni.
Sluga se silno obradova. Molitva mu beše uslišena.
“ Kako se zoveš? “ upita devojku.
“ Rebeka „, odgovori ona, “ Nahorova praunuka„.
A sluga je znao da je Nahor Avramov rođeni brat! Bog je bio tako dobar prema njemu i doveo do gospodareve rodbine. On dohvati zlatne grivne i narukvice te njima ukrasi Rebekino čelo i ruke.
Rebeka povede slugu svojoj kući gde on ispriča svoju priču celoj porodici. Rebekin otac i brat složiše se da se ona uda za Isaka – očito je bilo da Bog tako hoće.
Ujutru sluga požele da odmah krene na put. Ne htede da ostane ni dana duže i kraj sveg uverenja Rebekine rodbine.
Onda se sva rodbina, uz mnogo suza i poljubaca oprosti s Rebekom. A ona se radovala što će njena dadilja poći sa njom na dugo putovanje u susret mužu koga još ne beše videla.
Kad se približivaše kraju puta, Rebeka se osvrnu i ugleda nekog čoveka gde ide preko polja. U istom času i on ugleda kamile. Rebeka hitro skoči sa svoje kamile.
“ Ko je onaj čovek? “ upita slugu.
“ To je moj gospodar Isak„, odgovori ovaj.
Istog časa kad se s njom susrete, Isak zavole Rebeku i oženi se njome.
