Vlasnik jahte je bio oduševljen kvalitetom ribe i zapitao ribare koliko im vremena treba da ulove tako dobru ribu.
„Ne treba nam dugo“ – odgovoriše ribari.
„A zašto ne ostanete duže na moru i ulovite još više?“
Odgovoriše mu da je ono što ulove sasvim dovoljno za njih i njihovu porodicu.
„Pa šta radite s tolikim slobodnim vremenom?“
„Spavamo, malo lovimo ribu, igramo se sa svojom decom, čitamo Bibliju, družimo se. Uveče izlazimo u selo, sastajemo se s prijateljima, popijemo poneko bezalhoholno piće i otpevamo nekoliko pesama. Naš je život ispunjen, sa nama su i naše vredne žene!“
Gospodin turista im predloži: „Slušajte diplomirao sam ekonomiju na Harvardu i mogu vam pomoći: lovite ribu duže svakoga dana, prodajte je i tim novcem kupite veći brod.“
„I što onda?“
„Pa uz veći brod ulovićete još više ribe, i tim novcem možete kupiti još jedan brod, pa još jedan, čitavu flotu. Umesto da prodajete ribu nakupcima, možete pregovarati lično s velikim proizvođačima; možete i vi sami postati jedan od njih. Zatim se možete preseliti iz ovog sela u Mexico City, Los Angeles ili čak New York! Iz tih gradova možete voditi svoj veliki novi posao!“
„Koliko bi nam vremena trebalo za to?“
„Dvadeset do dvadeset pet godina„.
„I onda?“
„Onda? E, prijatelji, sada postaje zanimljivo. Kad vam se posao dobro razgrana, možete početi s prodajom i kupovinom deonica i zaraditi milione!“
„Milione? Stvarno? A onda?“
„Onda možete otići u prirodu, živeti u malom selu na obali, spavati dugo, ići na pecanje, igrati se s unucima, provoditi popodneva sa ženom, a uveče s prijateljima uz piće i pesmu.“
„Svaka čast, gospodine, ali upravo to radimo sada. Zašto bi uzalud potrošili dvadeset pet godina?“ – uzviknuše ribolovci.
Pouka: U životu uvek moraš znati kuda si se uputio i šta hoćeš, jer možda si već tamo!
