Kao što beše rekao, i u vreme koje je predskazao, Sara rodi muško dete. Bila je toliko srećna da se smejala od radosti.
Kad dođe vreme da se dečaku nadene ime, Avram ga nazva Isak, što znači “ smeje se„. Možda je to ime dobio što je bio zadovoljno, nasmejano detence, ali je to ime bilo i sećanje na radost i sreću koju je rođenje deteta donelo njegovim starim roditeljima.
A Sara se svakako sećala i onoga drugog puta kad se smejala jer nije verovala čudesnom Božijem obećanju da će zaista sama roditi sina.
Maleni Isak brzo je rastao i uskoro stao da hoda svud unaokolo.
Jednog dana Sara pogleda iz šatora i vide kako polubrat Ismail zadirkuje Isaka i podsmeva mu se. Sara se razgnevi. Nije želela da njen sin ima suparnika u nasledstvu.
Pohita da nađe Avrama i zatraži mu da se otarasi Ismaila i njegove majke, robinje Agare.
Avrama to rastuži i zabrinu. Zaista, Isak je bio obećani sin, kojeg im Bog dade čudom. Ali i Ismail beše Avramov sin, kome on nije želeo da naudi.
Ali Bog uteši Avrama.
“ Što ti je god Sara kazala, poslušaj „, reče Gospod, “ jer ja ću se postarati i za Ismaila.„
