Njegov prijatelj je doŔao ga poseti. Tek Ŕto je uŔao u bolesnikovu sobu, spazio je praznu stolicu, postavljenu uz krevet na kojem je starac lezao.
Bila je Äudno okrenuta. Upita ga, zbog toga, Äemu služi. Äovek mu slabaÅ”nim glasom odgovori: „Zamislim da Isus sedi na stolici, s njim sam priÄao pre nego Å”to se vi doÅ”li. Godinama sam se muÄio sa molitvom, sve dok mi jedan prijatelj nije rekao da moliti znaÄi razgovarati s Isusom.
Tako ja zamislim Isusa da sedi tu ispred mene i govorim mu, onda sluÅ”am njegove odgovore. Od tada nemam viÅ”e problema sa molitvom.„
Nekoliko dana kasnije, doÅ”la je kÄerka onog starca u kancelariju prijatelja koji je posetio njenog oca, kako bi javila da je njen otac umro.
Rekla je: „Ostavila sam ga samo par sati. Kad sam se vratila u sobu, naÅ”la sam ga mrtvog sa glavom naslonjenom na praznu stolicu koja je uvek stajala uz njegov krevet.„
