Kako kit perajar odvaja hranu iz vode?

Kako mu to polazi za rukom, a da ne proguta veliku količinu morske vode?

Kit perajar, naime, nema zube, već mu iz gornje čeljusti, kao kakav greben, izrastaju kosti kroz koje se iz vode cedi čvrsta hrana. Kosti su rožaste, elastične i pri krajevima krzave. Ovi rascvetani krajevi se preklapaju i na taj način u ustima kita stvaraju veliku mrežu.

Kit perajar, koji dostiže dužinu i do 27 metara, približi se svom plenu, otvori ogromna usta i proguta čitavo jato ljuskara, zajedno sa velikom količinom vode. Zahvaljujući kožnatim naborima, on je u stanju toliko da razvuče donji deo čeljusti, da u njegova usta stane neverovatna količina vode sa ljuskarima.

Kada kit zatvori usta nabori kože se isprave i jezik se pritisne uz nepce. Voda se tako kroz kosti vraća napolje, a hrana se zadržava na „cediljki“, pa kit najzad može da je proguta.