Polarni medved i njegovo čulo mirisa

Beli ili polarni medved je medved koji naseljava Arktik. Najveći je kopneni mesožder – većina odraslih mužjaka teži od 450 do hiljadu kilograma, dok su ženke skoro duplo manje.

Kao morski sisar, beli medved se adaptirao životu na zemlji, ledu i u vodi. U svom okruženju je vrhunski predator – uglavnom se hrani fokama, mladim morževima i kitovima, iako je spreman da pojede sve što može da ubije. Oni su ranjiva vrsta. Neki naučnici i klimatolozi veruju da će opadanje polarnog leda i porast nivoa mora usled globalnog zagrevanja imati presudnu negativnu ulogu u sudbini ove vrste tokom ovog veka.

Kada se uspravi, odrastao mužjak je visok 3,35 metara. To je otprilike kao visina slona. Beli medved je najkrvoločniji predstavnik porodice medveda i verovatnoća je da je jedini koji bi na čoveka gledao kao na plen. Hrani se pretežno fokama, pogotovo prstenastim fokama koje buše rupe u ledu kako bi došle do vazduha, ali će loviti sve što može da pojede: ptice, glodare, krabe, beluga kitove, mlade morževe, s vremena na vreme i mošusna goveda ili irvase. Ljudi i kitovi ubice su jedini neprijatelji belim medvedima.

Koliko su dobri lovci, govori i činjenica da često služe kao “model” pri izradi radarskih sistema, jer se smatra da u prirodi niko nije u mogućnosti da oseti i tako precizno locira plen poput belog medveda, koji to čini bez greške i kad je plen iznad leda i ispod. On može da nanjuši foku i kad je od njega udaljena pet kilometara, a zahvaljujući brkovima, može da detektuje pokrete koje ne vidi. 

Ova vrsta je ugrožena i veruje se da ih ima tek nekih 30 000, a očekuje se i da će taj broj drastično opasti narednih decenija.