Naši zglobovi, tetive i mišići upotrebom se troše i treba ih stalno obnavljati, a taj se proces obično odvija tokom spavanja. Da bi se bilo koji deo tela obnovio, potreban mu je nesmetani pristup kiseonika i hranljivih materija. Kada je krvna cirkulacija u području zglobova neadekvatna tetive slabe, količina tečnosti u zglobovima se smanjuje a hrskavica se troši.
Najčešći oblik artiritisa je osteoartritis koji je u određenoj meri gotovo sveopšte prisutan kod starije populacije. On se, međutim može pojaviti i nezavisno od životne dobi nakon povreda ili preteranog trošenja zglobova, što se često dešava u fudbalu.
Do osteoartritisa obično dolazi kada dotok krvi u zglob nije dovoljan za nesmetano obavljanje njegovih funkcija. Kao što će srce oslabiti i na kraju stati kada aterosklerotična naslaga i ugrušak začepe koronarne arterije tako i zglobovi propadaju kada se krvne žile koje ih opskrbljuju suze i začepe. Zbog toga osteoartritis u većini slučajeva reaguje na poboljšanje krvotoka koje se javlja kao posledica smanjenja količine holesterola u krvi, redovnog vežbanja i hidroterapija.
Kada zglob počne da boli tada ne dobija dovoljno krvi.
Najuobičajni simptomi osteoartritisa jesu bol i ukočenost koji se smanje kada se zglobovi zagreju aktivnošću.
Deset posto slučajeva bolova u leđima prouzrokovano je osteroartritisom ili problemima sa diskom. Zapravo je jako malo ljudi koji pate od bolova u leđima zbog neke ozbiljne povrede.
Kada se pojavi bol u leđima važno je da čovek isključi ozbiljniju povredu pre nego bilo šta preduzme. Ukoliko se ne radi o težoj ozledi najvažnije je ne učiniti ono što biste najradije učinili – leći na mekan ležaj. Nakon toga dolazi trenutak kada biste trebali stati na noge i započeti sa hodanjem. Hodajte uprokos bolovima.
Budući da se hrskavica ne opskrbljuje krvlju, ona svoje hranljive sastojke dobija direktno od okolnih zglobnih struktura a to se događa jedino dok je zglob u pokretu.
Najbolji dugoročni rezultati viđeni su kod pacijenata koji su bili voljni da prihvate vrlo strogu vegetarijansku ishranu (bez upotrebe bilo koje namirnice životinjskog porekla). Studije su pokazale da se tokom varenja kravljeg mleka može u telu nastati više od stotinu različitih antigena (izazivača alergija).
