Kada su ljudi loše raspoloženi, oni traže utehu u konzumiranu namirnica kao što su čokolade, torte i ostale slatke poslastice, iz razloga što prosti ugljeni hidrati koje sadrže ove namirnice pomažu u poboljšanju raspoloženja. Ovaj pristup može doneti kratkotrajno trenutno zadovoljstvo, ali nije potrebno da prođe dosta vremena kako bi došao i osećaj krivice, tuge i depresije.
Ako vam ovaj pristup sa dosta uljenih hidrata/šećera ne pomaže kod anksioznosti i depresije, šta je onda sa trenutno popularnom ishranom koja sadrži dosta masti imalo ugljenih hidrata, koja navodno pomaže kod ovih stanja?
Dijete sa niskim sadržajem ugljenih hidrata su postale popularne tokom zadnih par godina iz razloga što su efikasne u skidanju kilaže, što samo po sebi može poboljšati raspoloženje i samopoštovanje u kratkom roku. Ako imate prekomernu kilažu, ishrana sa manjom količinom ugljenih hidrata može pomoći balansiranju nivoa šećera u krvi, a ovo je bitno zato što visok nivo šećera u krvi može dovesti do promena u raspoloženju i energije.
Ovo može biti kratkoročno rešenje, ali šta je sa dugoročnim efektima?
Dijete sa malo ugljenih hidrata i depresija
Mnogi ljudi se osećaju oslobođeno na ishrani sa malo ugljenih hidrata iz razloga što više nemaju stalnu potrebu da jedu, imaju više energije i bolje se osećaju psihički. Ali i pored svih priča o uspehu na ovom režimu ishrane, postoje i brojni ljudi koji se osećaju depresivno i bez energije na ishrani sa malo ugljenih hidrata.
Ishrana sa malo ugljenih hidrata može biti dobra u kraćem vremenskom roku, ali simptomi insomnije i nervoze se mogu početi javljati nakon par meseci, ovo može biti frustrirajuće pogotovo nakon prethodnih pozitivnih rezultata.
Još jedan od razloga zašto ishrana sa malo šećera može promeniti raspoloženje je što izaziva promene u nivou crevnih bakterija, jer se dobre crevne bakterije hrane zdravim ugljenim hidratima iz voća i povrća. Promena ishrane može dovesti i do promene crevne flore, što može dovesti do raznih promena u vašem telu, uljučujući i promenu raspoloženja.
Mi smatramo ishranu sa malo ugljenih hidrata kao trenutno rešenje za osobe sa prekomernom kilažom, ili za osobe koje imaju visok šećer u krvi, iz razloga što ova ishrana ubrzava metabolizam i povećava količinu energije. Dugoročna dijeta sa malo ugljenih hidrata može uticati na proizvodnju neurotransmitera, kao na primer serotonina kome su potrebni ugljenihidrati kako bi se proizvodio u dovoljnoj meri.
Koliko bih ugljenih hidrata trebalo unositi?
Ako ishrana bogata šećerom može dovesti do nestabilnog šećera u krvi, što može izazvati anksioznost i depresiju, a ishrana sa malo ugljenih hidrata može dovesti do niskog nivoa serotonina što može dovesti do nervoze i depresije, koliko onda ugljenih hidrata zapravo treba unositi?
Niko ne želi da broji i računa količine koje unosi, to može biti opterećenje za mnoge ljude, dok neki drugi ljudi mogu postati opsesivni u računjanju količine hrane, a mi nekako volimo da to radimo jednostavno.
Ako se fokusirate da unosite ugavnom proteine i masti tokom obroka, potrudite se da unesete korisna ulja kao što su maslinovo ulje, avokado i kokosovo ulje, a ostatak tanjira popunite sa povrćem i ostalim ugljenim hidratima koji nisu rafinisani.
Koristiti sledeće namirnice:
– pirinač
– kinoa
– povrće sa skrobom kao što je slatki krompir/batat
– mahunarke
– umerena količina voća
– neograničena količina povrća
Ako se pridržavate ovog pristupa, dnevna količina ugljenih hidrata će biti između 100 i 200 grama, ovo je srednji put ili umereni pristup.
