Budući da pedijatri imaju malo znanja, a još manje interesa za ishranu, moraćete postati “sam svoj majstor” kada je u pitanju ishrana vašeg deteta.
Vaša prva i najvažnija nutricionistička odluka – da li dojiti ili ne – uticaće na zdravlje i razvitak vašeg deteta u detinjstvu i tokom celog života. Nažalost, mnogi ginekolozi i pedijatri ne naglašavaju dovoljno značenje dojenja i nedovoljno vas obaveštavaju, ako se u to uopšte i upuste, o nedostacima hranjenja veštačkom hranom. Prema tome, neophodno je da se sami informišete.
Dojenje je temelj zdravog telesnog i emocionalnog rasta, a vama i vašem detetu pruža i neke druge blagodati.
Evo nekih značajnosti dojenja:
– Majčino mleko, isprobavano hiljadama godina, je najbolja hrana za bebe jer je prirodna i savršena. Ono vašem detetu obezbeđuje sve hranljive stvari potrebne za zdrav rast tokom najmanje prvih 6 meseci života.Poželjno je da dojite dete što je to duže moguće i do dve godine. Svi odgovorni nutricionistički i pedijatrijski stručnjaci priznaju njegovu superiornost i nad veštačkom dečijom hranom i kravljim mlekom.
Kravljem mleku nedostaje gvožđe i ne bi ga trebalo davati deci. Mnoge su bebe čak oko 15%, alergične na kravlje mleko. Ono je i potencijalni uzrok mnogih bolesti.
Hranjenje veštačkom hranom na flašicu, s nutricionističkog gledišta, jedva zadovoljava, iako proizvođači svoje proizvode obogaćuju vitaminima i mineralima i tvrde da su jednako hranljivi kao i majčino mleko. Ako bebu dojite, nema opasnosti da će vašem mleku nedostajati neki važni sastojci, ali to se ne bi moglo reći i u slučaju hranjenja veštačkom hranom.
Ne samo da proizvođači mogu pogrešiti, nego su i pogrešili u sastavu hrane, što je imalo kobne posledice za decu koja su bila hranjena njihovim proizvodima. Klasični primeri su nedostatak vitamina B6 u SMA veštačkoj hrani, što je dovelo do nedostatka piroksina i grčenja kod dece koja su ga uzimala, kao i neodgovarajući sadržaj soli u proizvodu Neo-Mull-Soy, što je izazvalo sporo napredovanje beba.
Hranjenje veštačkom hranom na flašicu izaziva sklonost ka debljanju i kasnije u životu, jer ti proizvodi osiguravaju neodgovarajuću vrstu hranljivih sastojaka. Ljudsko mleko sadrži 1,3% belančevina, a kravlje mleko i dečija veštačka hrana 3,3% belančevina ili više. Upravo je stoga jedno istraživanje na 250 beba starih 6 sedmica pokazalo da je 60% beba hranjenih na flašicu preteško, naspram samo 19% dojene dece.
Višak belančevina nepotreban je teret za bubrege, a neka deca dobijaju brže na težini jer zadržavaju više tečnosti. Napokon, bebe koje sisaju mogu da jedu koliko žele i ne treba paziti koliko su pojele dok bebe koje se hrane na flašicu obično imaju fiksnu šemu sa ograničenom količinom mleka pri svakom hranjenju. Majke često imaju potrebu podsticati dete da pojede sve što mu je spremljeno, tako da ono ponekad popije i 2-2,5 dl tokom jednog hranjenja, a već mu je 1,5 dl bilo dovoljno.
– Dojeno dete od majke dobija prirodni imunitet na mnoge alergije i infekcije, što je deci koja se hrane na flašicu uskraćeno.
Majčino mleko sadrži jedinstvene stvari koje onemogućuju rast bakterija i virusa, što vašoj bebi daje kritičnu zaštitu od bolesti u prvih nekoliko meseci života kada je najosjetljivija.
– Veza između majke i deteta smatra se neophodnom za bebin emocionalni razvitak, a i vama donosi emocionalnu nagradu.
Dojenje je idealan način da se uspostavi veza gotovo od samog rođenja (osim ako niste tokom porođaja primili velike količine lekova, što je delovalo i na vašu bebu) jer će se kod nje već 20-30 minuta nakon porođaja pojaviti jaka želja za sisanjem. Od tog trenutka treba je dojiti kad god vam beba, na svoj način, pokaže da to želi. U početku to može biti i 20 puta na dan.
Emocionalna i psihološka važnost dojenja nikada se ne može dovoljno naglasiti. Ako ne budete dojili, vi i vaša beba bićete lišene jednog od najdragocjenijih ljudskih iskustava.
Dr. Grantly Dick-Read, koga mnogi smatraju ocem današnjeg trenda povratka prirodnom porođaju, lepo je to opisao: “Novorođenče ima samo tri zahteva. To su toplina u majčinom naručju, hrana iz njenih dojki i sigurnost iz spoznaje da je majka prisutna. Dojenje zadovoljava sva tri.”
Novorođenče bi trebalo hraniti kad god je gladno, a ne prema nekom proizvoljnom rasporedu. To je još jedan nedostatak postnatalnih postupaka u većini bolnica. Majke i bebe često se moraju prilagoditi bolničkom rasporedu hranjenja, svaka četiri sata (ili tri), jer je tako osoblju jednostavnije. To nije dobro ni za vašu bebu ni za vas. Njena glad javlja se zbog potrebe za hranom, a ne zato jer sat pokazuje da je vreme jelu. Bebu treba hraniti kad ona to želi, bilo to na svaki sat ili svaka četiri sata.
Ako je vaša beba rođena u bolnici, nastojte dobiti dozvolu da ostane s vama u sobi tako da je možete hraniti kad god poželi i pružiti joj pažnju kako bi se među vama stvorila što prisnija veza. Ako vam to ne dopuste, zahtevajte da vam je donose kad god je gladna, a ne svaka četiri sata. Zahtevajte od lekara da joj se ne daje nikakva dodatna hrana u dečijoj sobi. Neke medicinske sestre ne mogu odoleti da bebama koje plaču ne daju flašicu veštačkog mleka, iako ih majke doje. To im može pokvariti apetit, a vi ne želite da dete uzima veštačku hranu, i zato je važno insistirati da vam, umesto toga, sestra donese dete.
– Pri donošenju odluke dojiti ili ne treba uzeti u obzir i nekoliko faktora koji su za vas vrlo značajni. Ako počnete dojiti nekoliko minuta nakon porođaja, krvarenje će biti slabije jer će bebino sisanje izazvati grčenje materice, čime će se ubrzati njeno vraćanje u prethodno stanje, a time i smanjiti krvarenje.
Majke koje doje lakše se vraćaju na staru težinu nego one koje preskoče ovu fazu reproduktivnog ciklusa i pribegnu hranjenju na flašicu. Telesna masnoća obično čini oko 4,5 kg težine dobijene tokom trudnoće, a služi za proizvodnju mleka za bebu nakon rođenja. Ako dojite, taj višak masnoća biće potrošen. U suprotnom, biće potrebne drastične mere da se vratite na željenu težinu.
– Ako se beba hrani isključivo dojenjem, to vam služi i kao kontracepcija, u većini slučajeva, barem 6 meseci, a ponekad i 2,5 godine. Sam čin dojenja stavlja reproduktivni ciklus u stanje mirovanja i nije isključivo da ćete dobiti menstruaciju 7 ili više meseci nakon porođaja, kao ni da ćete zatrudneti dok opet ne dobijete menstruaciju.
Sheila Kippley, autorka izvanredne knjige o dojenju, istraživala je podatke o Amerikankama čije su bebe isključivo dojene i otkrila je da su, u proseku, 14,6 meseci nakon porođaja bile bez menstruacije.
Iako ovaj način kontracepcije nije mnogo pouzdan, verovatno je bar toliko delotvoran koliko i ostali, i ne izaziva nikakve propratne posledice. Ali, zapamtite da povremeno dojenje u ovom slučaju neće upaliti. Ako svoju bebu samo ponekad dojite, a između toga joj dajete veštačku hranu, vaša zaštita verovatno neće biti tako pouzdana.
Mlade majke često pitaju u kojim razmacima bi trebalo dojiti, koliko dugo i koliko bi dete trebalo pojesti. Odgovor je da bez obzira na to dojite li bebu ili je hranite na flašicu, beba je ta koja se pita. Hranite je kad deluje nervozno, neka jede dok sama ne prestane i ne brinite se da li jede previše ili premalo.
Ako dojite, beba će pojesti 80-90% mleka za 4 minuta hranjenja na svakoj dojci. Ali preporučljivo je hraniti je duže zbog emocionalnih razloga, a i da se podstakne dotok mleka. Sam čin dojenja, čak i ako je mleko već skroz isisano, podstiče laktaciju i povećava proizvodnju mleka. Ako neopravdano ograničite razdoblje sisanja i ne hranite bebu dovoljno često, proizvodnja mleka se može smanjiti do te mere da više nećete proizvoditi onoliko mleka koliko je bebi potrebno.
Emocionalni razlozi za produženo hranjenje su veoma važni. Iz La Leche League (međunarodna organizacija koja promoviše značenje dojenja i pomaže majkama koje žele dojiti svoje bebe, prim. prev.), kažu da bi više majki dojilo da su svesne predivnog odnosa koji se stvori između majke i deteta. Kažu da su neke majke zaplašene i lošim pričama kako je dojenje teška, neugodna i neizvodljiva rutina. Nema sumnje da mnoge majke muče takve brige, ali iz iskustva se zna da se one brzo izgube kada se jednom uvere u zadovoljstvo koje pruža dojenje.
Dojenim bebama nije potrebno davati dodatnu vodu ni vitamine. Ni bebama koje se hrane veštačkom hranom ne trebaju dodatni vitamini, jer se oni već nalaze u tim proizvodima. Zdravo dete nema nikakve koristi od viška vitamina, čak mu mogu i štetiti.
Dr Robert Mendelson (iz knjige Kako odgojiti zdravo dete i sačuvati ga od lekara)
