Čovekov organizam je prilagođen za život u prirodi

Čovek je u svojoj historiji povezan sa šumom i životinjama i sa celokupnom prirodom.

Tek se u poslednjih nekoliko stotina godina, uporedno sa znatnijim razvojem tehnike i složenijeg načina privređivanja, mnogo veći deo čovečanstva počeo potpuno da se odvaja od rada i života u prirodi. To se pre svega odnosi na stanovništvo najvećih gradova, onih manjih gradova, ali i stanovnike sela koji žive gradskim načinom života.

Neslaganje koje postoji između prilagođenosti našeg bića jednom načinu života i rada i našeg života u svim drugim uslovima dovodi do izvesnog telesnog i duhovno nesklada.

Lekari su utvrdili da se iz godine u godinu povećava broj ljudi sa nedovoljno razvijenim mišićima, sa smetnjama u normalnom radu unutrašnjih organa- srca, jetre, organa za varenje, nerava i drugo, i da je uzrok tim nedostacima nedovoljno kretanje i rad na čistom vazduhu, u slobodnoj prirodi.

Slično stanje utvrdili su psihijatri na polju duhovnog života ljudi. Kao glavni lek za lečenje ovih nedostataka i lekari i psihijatri preporučuju kretanje na svežem vazduhu i bavljenje poslom u prirodi. Godišnji odmori, kao i banjska i klimatska lečenja, popravljaju stanje zdravlja kod odraslih ljudi, čiji je organizam već poremećen preteranim i jednoličnim radom daleko od prirode.

Ali naš narod lepo kaže da je bolje sprečiti nego lečiti. Kod mladih ljudi fiskultura i sport donekle popravljaju ovakvo stanje, naročito u pogledu telesne otpornosti, ali do nije dovoljno da bi čovek bio srećan i potpuno zdrav. Što češćim dodirom sa prirodom, tj. redovnim sedmičnim izlascima i boravkom u prirodi moramo sprečiti da telo i duh dece dođe u stanje koje će zahtevati lečenje.

Kretanje u prirodi, na čistom vazduhu, i zanimanje onim na šta se u njoj naiđe usklađuju i dovode u red kod čoveka sve ono što je nenormalnim životom bilo poremećeno. Česti izlasci u prirodu, povremeni odlasci u šumu, na livadu ili more osiguravaju normalan telesni i duhovni razvoj deteta.