Da li možemo uticati na dužinu života?

Prosečna starost stanovnika Srbije porasla je sa 40,2 godina u 2002. na 41,4 u 2010. godini. Prosečni životni vek produžen je u posmatranom periodu za 1,7 godina, muškarcima sa 69,7 na 71,4 a ženama sa 75 na 76,6 godina. Stručnjaci ističu da je proces industrijalizacije i urbanizacije značajno uticao na promenu načina života, na prirodu zdravstvenih problema, a posledično i na dužinu života.

Pre svega zbog pada nataliteta desile su se promene u starosnoj strukturi stanovništva, a istovremeno su bolji uslovi života smanjili rizik od obolevanja od visoko smrtonosnih bolesti, naročito odojčadi – objašnjava prim. dr Đurđa Kisin, načelnik Centra za promociju zdravlja Instituta za javno zdravlje Srbije „Batut“.

Rizici stila života

Dužina života zavisi i od ponašanja svakog pojedinca – stila života. Faktori rizika imaju danas možda čak i presudnu ulogu koliko će neko živeti, a među njima su svakako najznačajniji:

– pušenje

– nedovoljna fizička aktivnost

Reč je o činiocima koji su odgovorni za pojavu većine hroničnih bolesti, a koje svaki pojedinac može da kontroliše.

– Poznato je da pušenje izaziva petinu svih kardiovaskularnih bolesti – napominje dr Kisin. Rizik je veći ukoliko se sa pušenjem počelo pre 16. godine. Rizik raste sa godinama i viši je među ženama nego među muškarcima. Pa opet, procenjuje se da trećina odraslih puši. Ne zaboravite da svaka popušena cigareta skraćuje život za 15 minuta, a u proseku pušači žive 10 do 15 godina kraće od nepušača!

Smatra se da je nedovoljno uzimanje voća i povrća odgovorno za nastanak 20 odsto svih bolesti srca i krvnih sudova, a nepravilna ishrana jedan je od faktora rizika koji doprinosi nastanku gojaznosti, šećerne bolesti, povišenih masnoća u krvi, hipertenzije.

– Nedovoljna fizička aktivnost značajno doprinosi starenju krvnih sudova – kaže dr Katarina Boričić, spec. socijalne medicine u Centru za promociju zdravlja Instituta „Batut“. – Odgovorna je za pojavu skoro svakog četvrtog slučaja srčanog udara. Svakodnevna polučasovna šetnja brzim hodom smanjuje rizik od srčanog udara za 18, a od moždanog udara za 11 odsto. Iako je fizička aktivnost za većinu bezbedna, potrebno je da osobe sa zdravstvenim problemima konsultuju lekara.

Četiri saveta kako da produžimo život

1. Fizička aktivnost – povećava koncentraciju, psihičku stabilnost ličnosti i dobro raspoloženje.

– Uključite je u dnevni raspored aktivnosti, a obim, vrstu i intenzitet prilagodite godinama i zdravstvenom stanju – upozorava dr Jelena Gudelj Rakić, spec. ishrane Centra za promociju zdravlja Instituta „Batut“. – Za šetnju, vožnju biciklom, plivanje i slične aktivnosti treba izdvojiti svega 30 minuta dnevno, a možete i da koristite stepenice umesto lifta, ili izađete iz autobusa nekoliko stanica ranije i pešačite do kuće.

2. Pravilna ishrana – Obroke treba pripremati kod kuće i kad god je moguće izbegavati gotovu i brzu hranu, a jesti namirnice biljnog porekla.

– Izbegavajte zasićene masti – savetuje dr Gudelj Rakić. – Oprez sa prerađenom hranom – često sadrži visok nivo soli.

3. Održavanje normalne telesne težine – gubitkom telesne težine i manjim dosoljavanjem hrane, snižava se krvni pritisak koji je faktor broj jedan za nastanak moždanog udara, a odgovoran je i za pojavu 50 odsto svih bolesti srca.

4. Život bez duvana (i u okruženju) – smanjuje rizik od nastanka bolesti srca i krvnih sudova.