Fast food doprinosi kanceru!

Neki faktori ishrane jasno favorizuju razvoj raka dok drugi pomažu u sprečavanju pojave raka.

Ovde ćemo govoriti o izborima ishrane koji povećavaju rizik od raka. Naša nezdrava ishrana je jedan od najmoćnijih faktora koji povećavaju rizik od raka. Procene su da se oko 35 do 60% svih smrtnih slučajeva od raka u SAD može pripisati lošim navikama ishrane.

Kako znamo da ishrana ima tako snažne efekte na rizik od raka? Možda još značajnije, koje promene u ishrani možemo da izvršimo kako bismo smanjili rizik od raka? Razmotrimo naučne dokaze koji daju odgovore na ova važna pitanja.

Migracija pokazuje da loše navike ishrane povećavaju rizik od raka

Pomoću velikog broja istraživanja utvrđeno je da promene stila života kao rezultat migracije predstavljaju ključne faktore u vezi sa zdravljem i bolešću. Emigranti obično dostižu rizik kojem su izložene domaće populacije u zemlji u koju dolaze. Takva istraživanja jasno pokazuju da je rizik od raka u velikoj meri pod uticajem ishrane. U Japanu je u većini stopa raka niska (uz izuzetak rak stomaka i jednjaka), ali kada ljudi iz Japana emigriraju na Havaje (SAD), stope smrti od mnogih tipova raka postaju sasvim slične stopama belih Havajaca. Promene u stopama mortaliteta (smrtnosti) od različitih vrsta raka usled migracije su navedene u tabeli.

Vidimo da se sedam od devet navedenih vrsta raka dramatično povećava kada Japanci dođu da žive na Havajima. Na primer, rak debelog creva je u Japanu nizak, uz samo 78 slučajeva na 100.000 ljudi. Posle emigracije u Sjedinjene Države, njihove stope oboljenja od raka debelog creva rastu na 371 slučaj na 100.000, što prestavlja skoro petostruki porast rizika. Zapazite, takođe, da je nova stopa slična stopi njihovih belih suseda. Rak rektuma je takođe nizak kod Japanaca koji žive u Japanu. Međutim, posle života u ovoj pedesetoj državi Sjedinjenih Država, rak rektuma ih pogađa tri puta češće.

Mnogi faktori načina života se menjaju kada ljudi emigriraju u Sjedinjene Države ili u bilo koju drugu kulturu. Istraživači koji proučavaju te promene i bolesti povezane sa njima zovu se epidemiolozi. Epidemiolozi veruju da su promene u navikama ishrane jedan od osnovnih razloga zbog koga se rizici od raka menjaju kod onih koji emigriraju.

Navike u ishrani Japanaca podležu značajnom preobražaju kada se presele na Havaje. Nažalost, većina promena je na gore. Emigranti na Havajima jedu dva puta više masti i značajno manje ugljenih hidrata od Japanaca u Japanu. Jedu daleko više maslaca, margarina i sira, i neznatno više mesa. Njihova potrošnja pirinča i tofua pada.

Zbog toga nije iznenađujuće da su masne kiseline iz masti koje jede havajska grupa od 65 do 70% zasićene (samo 40% masnih kiselina iz masti koje se jedu u Japanu je zasićeno). Među onima na Havajima, 35% ugljenih hidrata koje jedu je u formi šećera. To je suprotstavljeno šećeru koji prestavlja samo 20% ugljenih hidrata koje uzimaju ljudi u Japanu.

Štaviše, promene prema američkoj ishrani postaju potpunije tokom vremena. Prva generacija imigranata u većoj meri zadržava svoje japanske navike ishrane u odnosu na drugu generaciju potomstva. U poređenju sa svojim roditeljima, oni koji su rođeni na Havajima jedu značajno više životinjskih belančevina, masti, zasićenih masnih kiselina i šećera. Njihove promene u ishrani doprinose povećanim stopama raka na tako raznovrsnim mestima kao što su debelo crevo, rektum, prostata, dojka, materica i jajnik. Kao što ćemo videti, druga istraživanja potvrđuju taj zaključak.

Promene u ishrani koje izvrše ti Japanci nisu štetne u svim pogledima. Bar dve vrste raka – stomaka i jednjaka – smanjuju stopu pojavljivanja kada oni dođu na Havaje, a to je povezano sa pojavama u navikama ishrane. Uzimanje slanog povrća u turšiji i sušene, usoljene ribe se drastično umanjuje među onima koji su odrasli na Havajima. Takva vrsta hrane je povezana sa povećanim stopama i raka želuca i raka jednjaka.

Slične povezanosti su takođe iznete u istraživanjima Filipinaca koji migriraju na Havaje. Ovde spomenuta istraživanja emigracije obezbeđuju samo kratak pogled na obilje istraživanja objavljenih o ovoj temi. Ona jasno izražavaju da je u razvoju raka, genetika daleko manje značajna od sredinskih uslova, kao što su način života i ishrane. Jasno je da postoji daleko više toga u vezi sa rakom od genetike. Ishrana igra značajnu ulogu u izazivanju ili sprečavanju raka.

Prekomerna upotreba masti u ishrani povećava rizik od raka

Svaki Amerikanac je čuo poruku: „Smanjite upotrebu masti.“ Kada su u pitanju bolesti srca, rak ili mnoštvo drugih problema, izgleda da se mast u ishrani često pojavljuje kao krivac. Postoje dobri razlozi za lošu reputaciju masti. Istraživanja koja su proučavala navike ishrane velikog broja zemalja obezbeđuju značajne dokaze da višak masti u ishrani povećava rizik od raka dojke, prostate, kože, debelog creva, rektima, jajnika i materice.