Hiperkinetički poremećaj (ADHD) je izmišljena bolest

Lečite li svoje dete od ADHD-a ? Prestanite odmah! To je izmišljena bolest, a lečenje nosi teške posedice – deca zavisnici!

Da je još uvek živ, kreator bolesti ADHD upozoravao bi roditelje na lažljivu i prevarantsku igru psihijatrije i farmaceutske industrije. No, iako više nije živ na smrtnoj postelji, psihijatar i čovek koji je izmislio ADHD, Leon Eisenberg, priznao je da je ADHD potpuno izmišljena bolest, koju je kao „pionir“ ADHD-a osmislio za farmaceutsku industriju. To bi otprilike značilo da se milioni dece u ovom trenutku prave zavsnici na farmaceutskim drogama. U pitanju je strašna prevara na koju niko ne reaguje.

Voditelj radijskog američkog programa „Sinovi slobode“ Bradley Dean“ objašnjava: ADHD je teorija koji je osmislio Eisenberg. Iako je priznao da je bolest izmišljena niko nije reagovao, a nikada niti jedan drugi lekar nije naučno dokazao da ADHD postoji. Uprkos tom priznanju planovi se nastavljaju, i računi farmaceutske industrije neumoljivo se pune svaki dan. A što to tek radi zdravoj deci? Oni se kljukaju teškim drogama od svoje najranije dobi. Piju otrove poput Ritalina (metilfenidat) i Adarella (amfetamin), a koji izazivaju veliku ovisnost. To je najobičnije smeće, droga, a ne lek. Oni stvaraju zavisnike od dece. U pitanju je prevara“.

„ADHD je prevara s kojom je jasno da se deca u ovom trenutku stvaraju ovisnicima o drogama, što je zaista strašno“ rekao je dr. Edward C. Hamlyn, osnivač i član Kraljevskog koledža, lekara opšte prakse.

Naravno, uz patologiziranje i preuveličavanje određenih simptoma cilj je naravno omogućiti farmaceutskoj industriji veliki profit. Prema podacima Udruženja građana za ljudska prava u SAD-u trenutno je na teškim lekovima protiv ADHD-a čak 20 miliona maloletne dece samo u SAD-u. Isto toliko ima i u ostalim delovima zapadnog sveta pa slobodno možemo reći da je oko 50 miliona dece u ovom trenutku zavisno o drogama farmaceutske industrije za ceo život iako za to nije bilo nikakve potrebe. Skidanje s ovih lekova može potrajati mesecima ili pak godinama, a deca se skidaju nekim drugim jednako skupim i jednako otrovnim te opasnim lekovima pa je profit zajamčen bez obzira na sve.

Broj zdrave dece koja su navodno obolela povećava se svaki dan, a mnogi tu pojavu nazivaju kugom zapadnog sveta. A gde su tek nuspojave ovoga leka? Ili pak psihički problemi s kojima se ta deca bespotrebno susreću unutar sistema, jer ih sistem uverava da su bolesna, i neuspešna iako su pre primanja lekova bila potpuno zdrava, možda malo živahnija od proseka no bez lekova koji zapravo uništavaju dečju sposobnost i misli i pokreta, ta deca živela bi sasvim normalan i zdrav život.

Ne zaboravite, mega farmaceutske korporacije mogu zaraditi samo na dva načina: da izmisle nove lekove ili pak da izmisle nove bolesti koje će onda lečiti novo izmišljenim lekovima. To je zaključio dr. Jay Parkinson u knjizi „Industrija koja izmišlja i leči bolesti“.

U poslednjoj deceniji farmaceutske korporacije osmisle i do 10 do 15 potpuno novih lekova u godini dana. Bolest ADHD ne postoji, ali postoji zatupljenost sustava koji nije spreman prepoznati individuu u društvu, zbog čega je ta bolest dobila dobru rupicu za provlačenje u masama. Sustav je dizajniran na principu robova, svi su isti, svi isto razmišljaju, i nitko ne sme odskakati od neke takođe neutemeljene normalnosti.

Čim se pojavi dete koje po nečemu odskače od većine druge dece tj., ako je dete posvećeno svojoj individui to dete stavljaju na lekove i proglašavaju ga bolesnim.To je jedan od najvećih problema današnjice i činjenica na kojoj se mogu graditi i izmišljati nove bolesti za farmaceutsku industriju.

To svakako vredi i za Jacoba Barnetta, 14-godišnjeg autističnog dečaka genija za kojega su lečnici u startu rekli kako nikada neće ni čitati ni pisati, pogotovo ako ga ne podvrgnu teškim drogama. Danas, Jacob radi na magistarskom radu u kvantnoj fizici dok njegovi vršnjaci sede u školskim klupama. I to samo zato što roditelji nisu prihvatili da je njihov sin bolestan, nego jednostavno malo drugačiji od vršnjaka. Psihijatrijska farmaceutska industrija troši milijarde dolara kako bi uverili i psihijatre i političare u poremećaje koji se uopće ne moraju lečiti drogama poput bipolarnog poremećaja, depresije i poremećaja povezanih s hiperaktivnošću poput ADHD-a. Za ove bolesti ne postoje naučna istraživanja koja ih neupitno potvrđuju, a ipak se „leče“. Problem je tu malo dublji.

Stavite dete na psihofarmake sa šest godina i to dete bit će zavisnik na njima celog života. ADHD je namerno osmišljen kao dečija bolest jer tako deca postaju zavisna o legalnim drogama na samom početku života, a što ih doživotno veže za otrove i laži ove nehumane industrije.