Koronalna bolest – bolest koja dolazi iz vašeg tanjira

Glavni krivci su svakako prevelika količina masnoća i holesterol. A problem koji u našem telu nastaje velikim delom zahvaljujući njima jeste sužavanje, otvrdnjivanje i ponekad čak i začepljenje vitalnih arterija koje srce opskrbljuju kiseonikom i hranom. Ovaj proces je poznat kao ateroskleroza.

Ljudi se rađaju s čistim, elastičnim krvnim žilama. One bi u takvom stanju trebale da ostanu čitavog života. Međutim kod mnogih ljudi arterije se polako začepljuju holesterolom, masnoćama i kalcijumom – a to je mešavina koja posebno otvrdnjuje i na kraju onemogućuje preko potrebno i po život važno proticanje krvi.

Tokom i nakon Drugog svetskog rata većina Evropljana je bila prisiljena da promeni ishranu koja se pre sastojala od mesa, jaja i mlečnih proizvoda. Morali su preći na „siromašniju“ ishranu krompirom, žitaricama, pasuljem, korenastim i drugim povrćem. Znate li koja je bila posledica takve promene? Dramatično smanjenje bolesti povezanih sa aterosklerozom kao što su infrakt srca, moždani udar, šećerna bolest, žučni kamenci, neke vrste raka i artritis. 

Od tada je u svetu prikupljeno mnoštvo podataka iz različitih istraživanja sprovedenih na životinjama i ljudima. Rezultati su u suštini isti: ishrana bogata mastima i holesterolom dovodi do povišenog nivoa holesterola u krvi do kardiovaskularne bolesti. Ishrana siromašna mastima i holesterolom smanjuje nivo holesterola u krvi, a samim tim i procenat srčanih bolesti. Štaviše takva ishrana pogoduje nestajanju aterosklerotičnih naslaga, tzv. plakova kod osoba koje već imaju razvijenu bolest.

Analiza rizičnih faktora dobar je način određivanja verovatnoće oboljenja od ove srčane bolesti:

– Prema današnjim shvatanjima najozbiljniji rizični faktor za srčani infrakt jeste povišeni holesterol u krvi. Verovatnoća da se kod muškaraca nakon 50.te godine s nivoom holesterola od 7,6 mmol/l, razvije ateroskleroza, deset puta je veća nego kod muškarca iste dobi kojima je nivo ispod 5,1 mmol/l. Smanjenje nivoa holesterola od 20% u krvi smanjuje rizik od srčanog udara za 50%.

– Pušači u dobi od 60 godina imaju deset puta veće izglede da umru od koronarne bolesti srca od svojih vršnjaka nepušača. Oko 30% smrtnih slučajeva od srčanog infrakta može se direktno povezati s posledicama pušenja.

– U Americi svaka treća odrasla osoba ima visoki krvni pritisak Ovaj rizični faktor utrostručuje mogućnost umiranja od srčane bolesti u poređenju s osobom normalnog krvnog pritiska.

– Kod gojaznih muškaraca pet puta je veća verovatnoća da će do 60. godine umreti od srčanog infrakta u poređenju s muškarcima normalne težine.

– Ostali klasični rizični faktori jesu šećerna bolest, povišeni trigliceridi u krvi, „sedelački“ način života, stres i povećan nivo hormocisteina u krvi. Srećom svi dosad spomenuti rizični faktori zavise od načina života i ishrane i moguće je na njih uticati i kontrolisati ih.

Uvek je bilo kakav „kvar“ bolje sprečiti nego lečiti. Ali ako analiza vaših rizičnih faktora i dijagnostički nalazi ukazuju na to da se u vama ateroskleroza već razvila još uvek nije kasno učiniti promene u načinu života. Vi doslovno možete očistiti svoje arterije, smanjiti opasnost umiranja od ateroskleroze i produžiti svoje aktivne, stvaralačke godine. Kada je kombinujemo sa smanjenim unosom soli ovakva ishrana doprineće i normalizaciji krvnog pritiska i regulisanju telesne težine.