– Jedno 12-godišnje istraživanje, u kojem je učestvovalo preko 5000 vegeterijanaca i preko 6000 onih koji jedu meso, dokazalo je da vegeterijanska ishrana smanjuje rizik od smrti, bilo koji uzrok da je u pitanju, uključujući i rak. Ljudi koji nisu jeli meso bili su pod 40% manjim rizikom od smrti usled raka i 20% manjim rizikom od smrti usled bilo kog uzroka, nego što su to bili oni koji su jeli meso. (Dr Margaret Torogud je bila jedna od sprovoditelja tog istraživanja.)

 

– Sledeće istraživanja Harvarda, u kojem je učestvovalo skoro 48.000 muškaraca starosti 40-75 godina, pokazalo je da unos masti ubrzava razvoj tumora. Zato se obolelima preporučuje ishrana sa što manjom količinom zasičenih masti. Glavni izvori iste su govedina, svinjetina, prerađena mesa, punomasno mleko, mlečni proizvodi, životinjske masti i zagrevana biljna ulja (kao i maslac, margarin i majonez).

 

– Više puta je dokazivano da masno meso izaziva rak. No, jedno istraživanje sa Harvarda pokazalo je da je čak i konzumiranje crvenog mesa (koje ima mnogo manje masti) jednako opasno. Šestogodišnje istraživanje, sprovedeno nad skoro 90.000 žena, pokazalo je da su ljudi koji svakog dana jedu crveno meso kao glavno jelo pod 2,5 puta većim rizikom od dobijanja raka debelog creva. Druga istraživanja, sprovedena u Harvardskoj medicinskoj školi, otkrila su da često konzumiranje mesa povećava rizik od raka dojke.

 

 

Prosto je neverovatno koliko prirodnih lekova za rak postoji! Ovde ćemo navesti samo nekoliko primera od svih koji postoje, a koji ili sprečavaju nastanak različitih vrsta raka ili ga leče:

 

– Nedavno istraživanje grupe Adventista sedmog dana pokazalo je da su muškarci koji jedu najmanje 5 paradajza sedmično pod 40% manjim rizikom od raka prostate. Smatra se da jedan pigment iz paradajza (likopen) predstavlja ključni faktor. On je po hemijskoj građi sličan beta-karotinu iz šargarepi, koji takođe deluje protiv raka (dr Edvard L. Đovanući, Medicinska škola Harvarda).

 

– U 44 mačke je ubrizgan tako smrtonosan virus mačje leukemije da je 70% njih uginulo u roku od 8 sedmica od pojave kliničkih simptoma, dok su preostale uginule nedugo nakon toga. Jedinjenje akmanan iz aloje, vrsta jakog imunostimulanta, ubrizgavan je tim mačkama 6 sedmica, koje su pregledane nakon sledećih 6 sedmica. Do tog vremena 71% mački je ostao u životu i sve su bile zdrave.

 

– U Kini se od 1972. godine za lečenje raka koristi berberin, kojeg ima u ljutiću, korenu mahonije i kori od korena žutike (šimširike). Nekoliko istraživanja je potvrdilo da jedinjenje berberin snažno deluje protiv mozga, ali i drugih tumora (Chinese Medical Journal 103(3):658-65, 1990).

 

– bromelain (proteolitički enzim iz ananasa), kada se doda ishrani, smanjuje metastaze raka pluća. Najmanje šest istraživanja to potvrđuje (Cancer Investigation 6(2):241-2, 1988).

 

– Čaparal (kreozotno žbunje) je vrsta zimzelenog žbuna. Njegov glavni antikancerogeni hemijski sastojak je jedan snažan antioksidans. Istraživanja su pokazala da kada se koristi sa oprezom da smanjuje tumore. Čaparal je počeo da se primenjuje u tu svrhu počev od 1969. godine kada se jedan muškarac oboleo od zloćudnog metastaziranog melanoma lečio godinu dana sa čajem od čaparala (Cancer Chemotherapy Report, 53:147-51, 1969).

 

– Hlorela vrsta zelene alge koja raste u slatkoj vodi, dodata je u ishranu 21 pacijenta obolelog od zloćudnog tumora na mozgu. Nakon dve godine lečenja, 7 pacijenata je preživelo, i tumori se više nisu javljali (Phytotherapy Reports 4(6):220-31, 1991).

 

– Kumarin je jedinjenje koje se nalazi u nekoliko antikancerogenih biljaka (poput anđelike, slatke deteline i crvene deteline). Osam istraživanja potvrđuje njegovo dejstvo da smanjuje i otklanja tumore (Molecular Biotherapy, 3:170-8, 1991). 

 

– Izgleda da beli luk deluje „direktno na metabolizam tumorne ćelije, sprečavajući razvoj raka i pojačavajući reakciju imunog sistema obolelog“ (Nutritional Reports, 10:937-48, 1990).

 

– Ekstrakt ehinacee je davan pacijentima koji su uzimali ogromne doze medicinskih lekova protiv raka. Pojedini nisu umrli, dok je većina živela generalno duže nego drugi pacijenti oboleli od raka. Četiri istraživanja potvrđuju ovakve rezultate (Cancer Investigation 10(5):343-8).

 

– Stopa smrtnosti usled raka je znatno smanjena kada je obolelima davan beli luk. Sedamnaest istraživanja to potvrđuju (Journal Cancer Institute, 81(2):162-4, 1989). 

 

– lapačo, jedno drvo iz Brazila, poznato i kao tahebo, među Brazilcima se dugo vremena koristi kao lek za rak. Njegov glavni aktivni sastojak je lapačol. Četiri su istraživanja to potvrdila (Revista do Instituto de Antibioticos, 20:61-8, 1980/81; kod svih 9 pacijenata došlo je do smanjenja tumora). Napomena: dva kanadska istraživanja su pokazala da mnogi komercijalni preparati od taheba ne sadrže lapačol (Canadian Health Protection Branch: Information Letter,726, August 13, 1987).

 

– Imela se u Evropi koristi pri lečenju raka. Ona se ubrizgava, jer je telo ne apsorbuje ako se uzima oralnim putem. Sedam istraživanja to potvrđuju (Journal Ethnopharmacol, 29:35-41,1990). 

 

– Kineski ili korejski ginseng je još jedna biljka koja sprečava razvoj raka, što je potvrdilo devet istraživanja (Biotherapy, 4(2):117-28, 1992).

 

– Ekstrakt jedne morske trave (Undaria Pinnatifida) stimuliše imunološke procese u telu, poput aktivnosti makrofaga i antitumornog dejstva (Cancer Letter, 50:71-8, 1990).

 

– Kurkuma i njen glavni aktivni sastojak kurkumin poseduju jaka antioksidantna dejstva; koristan je pri lečenju raka, sudeći po tri sprovedena istraživanja (Cancer Letter, 29:197-202, 1985).