Saznajte: da li je so štetna ili ne?

Zar nam so nije potrebna?

So se sastoji od dva minerala: natrijuma i hlora. Natrijum je vrlo važan. Svaka ćelija ga sadrži i prisutan je u svim telesnim tečnostima. Bez njega ne bismo mogli da živimo. Ali iako je potreban našem telu i on može da stvara nevolje.

Kako so podiže krvni pritisak?

Višak soli može zaostati u telesnim tkivima i na sebe vezati molekule vode. To dovodi do naticanja što podiže krvni pritisak a ovaj opet stresno deluje na srce. Svaki treći odrasli stanovnik Amerike ima povišeni krvni pritisak.

Prosečan unos soli u Japanu još je viši – zato je i obolevanje od hipertenzije češće u ovoj zemlji. Moždani udar neretka kobna posledica krvnog pritiska vodeći je uzrok smrti u Japanu.

U drugim sredinama, kao na primer u seoskim područjima Ugande ili u porečju Amazona gde se unosi vrlo malo soli, hipertenzija je nepoznata čak i u poodmakloj životnoj dobi.

Ljudi osetljivi na so zadržavaju je u svom telu, što uzrokuje edeme (naticanje). Takve osobe nose dva do tri kilograma vode viška zbog prevelike soli u organizmu.

Smanjenje unosa soli u organizam omogućuje telu izlučivanje vode. Osim regulisanja telesne težine i krvnog pritiska ishrana siromašna solju povoljno utiče na PMS ( predmenstrualni sindrom), neke vrste glavobolja i neke vrste depresija. Njome se smanjuje i zadržavanje vode kod hroničnih srčanih bolesti.

Nisu li diuretici doživotna terapija za osobe sa visokim krvnim pritiskom?

To je tačno ako ništa drugo ne preduzmu. U novije vreme je naime shvaćeno da se 80% obolelih od visokog krvnog pritiska mogu osloboditi tableta ako pređu na ishranu siromašnu solima i masnoćama, smanje prekomernu telesnu težinu i svakodnevno brzo hodaju.

Sklonost prema soli nije urođena. To je stečena navika.

Potrebno je tri sedmice da se ukus prilagodi hrani siromašnoj solju. Tokom tog vremena hrana može stvarno biti bljutava. 

Naučite začinjavati hranu limunovim sokom, svežim biljem, peršunom, belim i crnim lukom umesto solju.