Saznajte kakav hleb u stvari jedemo?

Šta je loše u belom hlebu?

Problem je u onome što se sa pšenicom događa tokom procesa prerade. Pšenično zrno sastoji se od spoljnog omotača ( mekinja ), embriona (pšenične klice) i endosperma.

Mekinje sadrže najviše vlakana, obilje vitamina i minerala i nešto belančevina. 

Klica je bogat izvor vitamina B grupe i vitamina E, kao i nekolicine minerala i vlakana.

Endosperm na koji otpada oko četiri petine celog zrna sadrži uglavnom samo skrob. A to je jedini deo koji se koristi za proizvodnju belog brašna. Najveća je ironija u tome što se hranljive mekinje i pšenične klice koje se uklanjaju mlevenjem prodaju proizvodnji koristi nekoliko veštačkih hemikalija poput:

– propilen glikola (inače antifriz) koji održava belu boju hleba;

– diacetil – vinske kiseline (emulgator) da bi se uštedelo na masnoći;

– kalcijumovog sulfata (gips) da bi se olakšalo mešanje velikih komada testa.

U Americi 75% stanovništva jede beli hleb ili pecivo, dok samo 25% jede pšenični ili raženi hleb od integralnog brašna.

Treba li da izbegavamo upotrebu belog hleba?

Nijedan hleb nije u potpunosti loš. Ova bela, mekana namirnica je čak bogata skrobom i siromašna masnoćama. Stvar je u tome što su neke vrste hleba mnogo kvalitetnije i bolje od drugih. Razmislimo, na primer o vlaknima. Kriška belog hleba sadrži oko pola grama vlakana. Neke vrste integralnog hleba mogu sadržati čak do 4 grama vlakana po kriški. To u suštini znači da treba  da pojedete osam kriški belog hleba da biste dobili jednaku količinu vlakana koja se nalazi u jednoj kriški integralnog hleba.

 

Šta je sa obogaćenim brašnom i obogaćenim hlebom?

Tokom obrade pšenice iz brašna se uklanjaju 24 poznata minerala i vitamina. Kada se shvatilo da su se, kao posledica komercijalne proizvodnje počele javljati bolesti povezane sa nedostatkom tih hranljivih materija, na tržištu su se pojavile i posebne smese obogaćenog brašna. U mnogim zemljama pekare još uvek nisu obavezne da  koriste takva obogaćena brašna u njima nisu nadomešteni svi nedostaci. Naime, dodaje se svega nekoliko izgubljenih sastojaka kao što su tiamin, riboflavin, niacin i gvožđe. Ali nijedan obogaćeni beli hleb nikada se ne može svojom vrednošću upoređivati sa integralnim hlebom.

 

Kakav je hleb najzdraviji?

Istinski hleb sadrži u sebi sve delove pšeničnog zrna, mekinje, klice i endosperm. Takav hleb ima dvostruku, trostruku a u nekim slučajevima čak i četvorostruku prehrambenu vrednost u poređenju sa svojim rafinisanim imenjacima.

Ukoliko takav hleb jedemo uz voće, povrće ili krompir ili mahunarke dobićemo bogat i hranljiv obrok koji će učiniti da se osećamo sitim, i koji doprinosi održavanju stalnog nivoa energije kroz duže vreme.

 

Zar hleb pa i onaj od čitavog zrna ne goji?

Ne ne goji sam hleb, već onom što sa njime radimo. Kriška integralnog hleba sadrži 70 kalorija ne više od jedne jabuke. Ali ako je premažemo debelim slojem maslaca od kikirikija i džema ona može sadržavati blizu 300 kalorija. Nije problem u osnovnoj sirovini već u njenim dodacima koji tu niskokaloričnu, hranljivu zdravu krišku dobrog hleba pretvaraju u kaloričnu katastrofu.