• 147
  • 0
Procenjuje se da je oko 700 biljnih vrsta u Srbiji ugroženo ljudskom delatnoŔću. Od tih biljaka najbrojnije su lekovite biljke.
 
Da ne bi doÅ”lo do njihovog potpunog iŔčezavanja one su zakonom zaÅ”tićene različitim stepenom i merama zaÅ”tite. Na osnovu najnovijih odluka Vlade Republike Srbije zaÅ”tićene lekovite biljne vrste podeljene su u četiri kategorije:
 
I Biljne vrste za koje važi potpuna zabrana koriŔćenja i prometa. 
II Biljne vrste koje su pod kontrolom koriŔćenja i prometa. 
III Biljne vrste koje su kao prirodne retkosti pod zabranom sakupljanja, branja i uniÅ”tavanja. 
IV Biljne vrste za čije je prikupljanje potrebna dozvola.
 
Kako bi smo pojednostavili ovu podelu dajemo spisak vrsta čiji je otkup potpuno zabranjen ili ograničen:
 

LEKOVITE VRSTE ZA KOJE VAŽI STROGA ZABRANA (I i III kategorija):

 
— Gorka detelina (Menyanthes trifoliata L.)
— Medveđe grožđe (Arctostaphyllos uva-ursi (L.) Spreng.)
— Žalfija (Salvia officinalis L.)
— Izop (Hyssopus officinalis L.)
— Smilje (Helichrysum arenarium (L.) DC.)
— Rosulja (Drosera rotundifolia L.)
— Lincura (Gentiana lutea L.)
— Maljava breza (Betula pubescens Ehrh.)
 

VRSTE ČIJE JE PRIKUPLJANJE OGRANIČENO (II i IV kategorija):

 
— Borovnica (Vaccinium myrtyllus L.)
— Kleka (Juniperus communis L.)
— Anđeoski koren (Angelica pančićii Vand.)
— Jagorčevina (Primula veris Huds.)
— Iđirot (Acorus calamus L.)
— Kičica (Centaurium umbellatum Gilib.)
— Kilavica (Herniaria glabra L.)
— Dlakava kilavica (Herniaria hirsuta L.)
— Kantarion (Hypericum perforatum L.)
— Beli slez (Althaea officinalis L.)
— Crna zova (Sambucus nigra L.)
— Odoljen (Valeriana officinalis L.)
— Crni gavez (Symphytum officinale L.)
— Divizma (Verbascum densiflorum Bertol.)
— Matičnjak (Melissa officinalis L.)
— Vranilova trava (Origanum vulgare L.)
— Čubar (Satureja kitaibelii Wierzb. ex Heuff.)
— Divlja majčina duÅ”ica (Thymus sp.)
— Pelin (Artemisia absinthium L.)
— Zlatica (Solidago virgaurea L.)
— Oman (Inula helenium L.)
— Slatki koren (Glycyrrhiza glabra L.)
— Kaćun (Orchis morio L.).
 
Neophodno je napomenuti da postoje različite međunarodne konvencije o zaÅ”titi biljnih vrsta, od kojih se jedna odnosi samo na divlje orhideje. Prilogom br. 2 „Konvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje flore i faune“ – Washington, 1973. zaÅ”tićene su sve vrste divljih orhideja.
 
Biljke iz I i III grupe bi trebalo potpuno zaÅ”tititi od eksploatacije sa prirodnih staniÅ”ta, a potrebne sirovine obezbeđivati isključivo sa plantaža.
 
Biljke iz II i IV grupe trebalo bi koristiti samo u meri koju dopuŔtaju prirodni potencijali, stručno i odgovorno, kako se njihov status ne bi pogorŔao. I ovde je potrebno plantažiranje, naročito na prirodnim staniŔtima.
 
Berba lekovitih biljaka bi trebalo da bude racionalna, odnosno potrebno je sakupljati samo one delove koji se upotrebljavaju za dobijanje sirovine. Količina koja se sakuplja trebalo bi da predstavlja količinu dovoljnu za godinu dana. Takođe je neophodno da se prilikom sakupljanja samoniklih lekovitih biljaka 1/3 jedinki ostavi radi dalje reprodukcije.
 
U cilju očuvanja lekovitih biljnih vrsta neophodno je na područjima na kojima se ono sakuplja organizovati kurseve i letnje Ŕkole za obuku sakupljača biljaka, radi upoznavanja sa pravilnim i racionalnim sakupljanjem biljaka. Kurseve bi trebalo da vode naučni i stručni radnici iz oblasti botanike i fitoterapije.
 
Radi poznavanja – o ugroženosti flore Srbije najbolje govori Crvena knjiga flore Srbije (1999) u kojoj je obrađeno 50 isčezlih i 121 krajnje ugroženi takson (biljne vrste i podvrste). Među krajnje ugroženim taksonima nalaze se mnoge biljne vrste koje mogu da se koriste kao lekovite.

Dodaj komentar

VaÅ”a e-mail adresa neće biti nigdje objavljena. Obavezna polja su označena sa *