4 načina da uklopite permakulturu u svoj život

Pre svega, permakultura znači „permanentna“ ili „trajna“ kultura, naziv koji su kreirali pasionirani baštovani, Bill Mollison i David Holmgren, još davnih sedamdesetih godina prošlog veka. Pa ipak, kao i pojam „održivost“ teško je shvatiti koji je je suštinski princip same permakulture. Zato sledi jedan pogodan primer.

Pretpostavimo da želite da gajite šargarepe u svom vrtu. Prekopaćete zemljište čime ćete podstaći dormantno seme korova da klija, a pri tom ćete još poremetiti život sićušnih organizama koji naseljavaju to zemljište. Zatim sejete seme i svakodnevno zalivate koristeći hemijski prerađenu vodu iz vodovoda. Ukoliko šrgarepe slabo rastu, dodajete veštačka đubriva, i prskate ih različitim hemikalijama kako biste podstakli njihov rast.

Pored toga, tretirate ih i različitim pesticidima sa željom da suzbijete moguće štetočine, ali i herbicidima kako bi ste odstranio nepoželjan korov jer bi ručno plevljenje trajalo čitavu večnost. Čitav ovaj scenario je krajnje suprostavljen održivom razvoju, i svakako da ne vodi formiranju permanentne (trajne) kulture. Nije problem samo u primeni suviše veštačkih proizvoda (đubriva i pesticida) već sam ovako formiran zasad zavisi od vas i vaše pomoći, a pri tom je ta „pomoć“ veoma štetna za životnu sredinu.

Koja je druga opcija?

Nju predstavlja permakultura, kao jedan lakši, prirodniji i možda razumniji način da se gaje te vaše šargarepe.

1. Praktikujte posmatranje

U slučaju gajenja šargarepe, to bi značilo – posmatrajte zemljište. Na taj način ćete uštedeti sebi dosta vremena, energije, a verovatno i novca. Umesto da odmah raskopate zemljište i posejete vaše šargarepe u najgorem delu vrta, pre svega odvojte malo vremena da prioučite sam vrt. Da li je zemljište u vrtu možda previše vlažno da bi se gajile šargarepe, da li ima previše senke?

Ako su u okolnom području čest problem šargarepine muve, bilo bi dobro formirati visoku leju na kojoj ćete gajiti vaše šargarepe jer ove muve ne mogu leteti visoko iznad površine tla. Pored toga, pogledajte samo zemljište u vrtu. Ako dosada niste gajili šargarepe, možda je bolje da prvo sejete različioto povrće, pošto se pokazalo da šargarepe najbolje rastu kada se seju nakon drugih kultura.

Takođe, kvalitet zemljišta se može poboljšati prirodnim putem, dodavanjem sloja malča koji može da se sastoji iz suve ili sveže pokošene trave koja se stavlja preko novinskog papira (ukoliko nije korišćena boja na bazi olova). Preko trave se može dodati sloj komposta koji s te sami napravili. Na taj način, dodavanjem malča i komposta, obezbedićete zemljišti preko potrebne hranljive materije, a korov neće imati svetlost potrebnu za svoj razvoj.

2. Delujte u skladu sa prirodom, ne protiv nje

Ukoliko je klima pogodna za rast šargarepe, one će rasti. Umesto da pokušavate da ih forsirate, probajte da rešite probleme. Ukoliko se setva semena izvrši direktno u malč, onda nema potrebe da se prekopava zemljište što bi smetalo prirodno uspostavljenoj ravnoteži u zemljištu, a uz to aktiviralo i dormantno seme korova. Činjenica je da mnogi ljudi poistovećuju baštovanstvo sa kopanjem, ali sličan efekat ima i dobro razgranat korenov sistem trava, a samo kopanje neće uticati na to da imamo visoke prinose u dužem vremenskom periodu.

Još tridesetih godina prošlog veka bila je poznat i veoma cenjen pristup koji je razvio japanski farmer Masanobu Fukuoka, poznat kao „Fukuokanova filozofija“ ili „Budite baštovan ne radeći ništa“ koji stvorio tzv. šumu hrane. Tada su ljudi iz mnogih krajeva sveta dolazili da vide Fukuokovu šumu hrane, koja je predstavljala pravo izobilje u poređenju sa okolnim farmama gde se praktikovao konvencionalan način gajenja. A to je bilo moguće je je Fukuoka rešio da radi u skladu sa prirodom, umesto protiv nje. To je suština permakulture.

3. Permakultura kao način života

Mada se permakulturni sistemi razvijaju korišćenjem metoda „pokušaja i pogreške“, ipak sama permakultura nije samo baštovanstvo. Da se podsetimo za trenutak baštovana koji gaji šargarepe uz upotrebu hemijskih sredstava. To je visoko intenzivan način gajenja, koji je uz to štetan po životnu sredinu. Takav baštovan samom sebi pravi više posla jer uništavanjem zemljišta, njemu postaju neophodna veštačka sredstva kojima se podstiče rast useva. Umesto da se bori protiv prirode, permakultura nas uči da posmatramo prirodu.

Ako pogledamo oko naših domova, oko mesta gde živimo i radimo, videćemo da postoji mnogo neodrživih staništa koja bez mnogo muke mogu poboljšati primenom principa permakulture. Da li je u pitanju samoodrživ sistem ili je potrebno konstantno dejstvo spolja kako bi taj sistem funkcionisao? Zašto bismo zalivali šargarepe hemijski prerađenom vodom iz vodovoda, kada se je mnogo bolje zalivati ih kišnicom koja ne sadrži hlor? Osim toga, stavljanjem malča koji omogućava zemljištu da zadrži svoju vlažnost i potrebe za zalivanjem se drastično smanjuju.

Zašto ne postaviti nekoliko kolektora za kišnicu i koristiti je ne samo za zalivanje, već i u domaćinstvu za tuširanje ili pranje? To je nešto što su ljudi radili vekovima, pre nego što su postali zavisni od prerađene vodovodske vode. Činjenica je da hemijsko tretiranje vode koja se koristi za kupanje, pranje odeće ili za toalete nije potrebno, šta više, suvišno je.

Sistem koji je dizajniran na principima permakulture podržava korišćenje kišnice, a da bi se smanjili gubici čiste vode, za zalivanje biljaka se čak može koristiti voda reciklirana iz toaleta.

4. Permakultura je način razmišljanja

Vremenom, način razmišljanja u skaldu sa principima permakulture se oblikuje tako da se svet oko nas sve više posmatra iz perspektive zdravog razuma, pri čemu se traže rešenja određenih problema koja nemaju negativan uticaj na prirodu umesto da deluju protiv nje. Treba reći da rešenja koja su se pokazala dobrim u vašem vrtu, ne znači da su primenljiva i na susedni vrt, što ukazuje na to da se principi permakulturnog dizajna moraju prilagoditi svakom konkretnom slučaju.

Posmatrano u širem kontekstu, zar ne bismo svi mi trebali učiti o permakulturim principima još u školi? U vremenu krize i nestašica hrane, zar ne bi bilo korisno učiti decu o uzgajanju htrane za sopstvene potrebe?

Pogotovo, jer su već borojna istraživanja do sada pokazala da je dobro da deca što više vremena provode napolju, pogotovo deca koja imaju poremećaje u ponašanju ili probleme sa učenjem. Možda je za stanovnike zemalja u razvoju korisno da znaju matematiku ili engleski jezik, ali čemu sve to ako je njihovo okruženje ono što ih ugrožava, ako vrše nuždu na javnim mestima. Na Haitima je u toku projekat „Zemljište“ koji se bavi recikliranjem ljudskog otpada u kvalitetna đubriva, što bi trebalo da spreči širenje zaraza, kao što je kolera. To je permakultura u svom najboljem izdanju.

Sada kada znamo šta je permakultura, preostaje nam još da se osvrnemo oko sebe i razmislimo koji se principi permakulturnog dizajna mogu primeniti oko nas, kao i u našem načinu života. Ako živite u hladnom području, da li vaša kuća ima kvalitetnu izolaciju?

Ukoliko ste na sunčanom području, zašto ne biste ugradili solarne ploče zarad dobijanja sopstvene električne energije? Da li živite u skladu sa svojim mogućnostima?

Da li možete putem trampe nabavljati stvari koje inače kupujete? Da li ste razmišljali da podelite to što posedujete sa drugima kako bi se smanjila potrošnja i podstakli dobrosusedski odnosi? Nema kraja idejama koje se mogu roditi u vašem umu – kao ni kraju broju šargarepa koje možete odgajiti.

preuzeto sa: permakulturasrbija.org