Deca sa sela su zdravija i imaju jači imuni sistem

Rezultati istraživanja, koji su objavljeni krajem septembra, podržavaju teoriju da su biološki faktori odigrali značajnu ulogu u povećanju učestalosti alergija i astme. Prethodne studije su takođe dokazale da je povećana izloženost polenu i drugim alergenima povezana sa povećanom zaštitom od takvih uslova.

Profesor Šaimali Darmaž (Shiamali Dharmage), je prokomentarisao: „Otkrili smo da ukoliko čovek tokom detinjstva odrasta na selu, alergije se neće pojaviti ni ukoliko se kao odrasli ljudi odsele u grad. Takođe, ljudi koji su odrastali na selu imaju bolje razvijena i jača pluća od ljudi koji su odrastali u gradu, ali mi ipak ne znamo zaštoje to tako„.

Brit Kembel, glavni autor studije, kaže da ekipa želi da dobije jasniju sliku o tome šta je igralo veću ulogu: biodiverzitet ili lokacije. On je prokomentarisao: „Kao što i svaki roditelj sa malim detetom zna, obdaništa su puna bakterija i virusa, ali se ispostavilo da to nema nikakvog utcaja na to da dete bude imuno na patogene„.

U suštini, konvencionalna imunologija tvrdi da nas konstantno izlaganje patogenima čini otpornim na iste. Međutim, dokazano je da zdrav način života na selu, ili bar zdraviji, utiče da je dečiji imunitet jači, te da se organizam sa lakoćom može odupreti patogenima.

Seoska deca, u većini slučajeva, piju zdraviju vodu, udišu svež i čist vazduh,dosta vremena provode napolju i jedu manje zagađenu hranu, i to ih čini jačim i otpornijim.

Prema rečima Brita Kembela, njihovi rezultati su pokazali da život na selu prelazi u osnovi bilo koji drugi načina života u smislu zaštitnih koristi.

Život na selu = jak imuni sistem

Još jedna studija je sprovođena od Jedinice za alergije i plućno zdravlje na Univerzitetu u Melburnu, Centra za epidemiologiju i Biostatistiku (Allergy & Lung Health Unit at the University of Melbourne’s Center for Epidemiology & Biostatistics), u saradnji sa Institutom Murdok za centar za dečija istraživanja (Murdoch Children’s Research Institute) i nekoliko Evropskih univerziteta. Ukupno, istraživači su analizirali razna životna iskustvo od 10.000 odraslih ljudi iz 14 različitih zemalja širom Evrope, Skandinavije i Australije.

Oni su ustanovili da deca koji su živela na selu između vremena od kada su rođena pa do svoje 5. godine, imala 54 odsto manje šanse da obole od astme od gradske dece. Seoska deca takođe imaju 57 odsto manje šansi da iskuse simptome alergije. Ova studija je bila obzervacionog tipa i nalazi su ostali dosledni kod svih 14 zemalja.

Profesor Darmaž je naveo, „Neki istraživači su počeli da razmišljaju da su neka deca otpornija zbog socioekonomskog statusa, ali naši nalazi su pokazali socioekonomski status uopšte nema nikakvog uticaja, već da je u pitanju mesto prebivanja koje utiče na otpornost dece„.

U 2012. godini, slična studija je pokazala da amiši, ljudi koji žive u Indijani (SAD), imaju neke od najnižih stopa alergija i astme u zapadnom svetu.

Vodeći autor ove studije o alergijama, dr Mark Holbraih (Mark Holbreich), rekao je da je način života amiša odgovoran za to. Deca se igraju u štalama, na livadama i poljima, trudnice i dalje imaju tendenciju da rade sa životinjama.

U studiji je učestvovalo 157 amiških porodica, poreklom iz Švajcarske, i drugih 11.000 ljudi (Švajcaraca) koji nisu živeli na farmama. Naučnici su otkrili da amiši uopšte nisu imali bilo kakvih alergijskih reakcija, dok su njihovi rođaci imali alergijske simptome u preko 50 odsto slučajeva. Pošto oni imaju zajedničko poreklo, istraživači veruju da je to snažan pokazatelj da su okolina i navike važnije od gena.

Dr Holbreich izjavio: „Ova studija pokazuje da ako detinjstvo provedete u zdravoj sredini, onda nekako organizam razvije toliko jak imuni sistem koji će vas štititi celog života„.