- Uncategorized
-
by cpm
Sredstvo za prskanje od crnog i belog luka
Ovo sredstvo koristi se protiv grinja i buđi te u slučaju kada lišće postane smeđe. 500 g nasečenog crnog i belog luka potopite u 10 litara vode.
Kada tečnost prestane peniti, razredite je desetostrukom količinom vode te njom prskajte zemlju protiv plesni. Od kuvanih ljuski crnog luka možete napraviti i sredstvo za prskanje protiv insekata.
Sredstvo protiv lisnih vaši i gljivičnih bolesti
Lisne vaši znaju ponekad biti stvarno dosadne. Najlakše ćemo ih odbiti od biljaka ako u blizini obolele biljke posadimo lavandu ili čubar.
Lisne vaši možete mlazom vode odstraniti sa biljaka. Taj postupak treba sprovoditi ujutro kako bi se biljke što pre osušile na suncu. Ako to ne pomogne, možete upotrebiti neko od prirodnih sredstava.
Protiv lisnih vaši, rđe, grinja, gusenica i mrava u 10 l vode (najbolje kišnice) potopite 300 g svežih listova i cvetova pelina ili 30 g suvog pelina. Ostavite pelin da se potapa u vodi 2-3 dana, nakon čega je tečnost spremna za prskanje.
Tečno đubrivo od koprive
Plastičnu ili drvenu posudu napunite do pola koprivom i nalijte vodu do vrha. Posudu prekrijte mrežicom, dva puta dnevno promešajte tečnost.
Kada se tečnost počne peniti, dodajte šaku kamenog brašna kako biste neutralisali neprijatan miris. Kada se rastvor prestane peniti, gnojivo je gotovo. Koristite ju za polivanje u odnosu 1:10.
Tečno đubrivo od listova gaveza
Gavez sadrži gvožđe, kalcijum, kalijum, fosfor i mangan. Sve su to mikroelementi potrebni biljkama za normalan rast i razvoj. Đubrivo od gaveza jača biljke i obogaćuje ih mineralima.
Priprema se na isti način kao i đubrivo od koprive. Nakon nekoliko dana stajanja, kada se prestane peniti, smeđe je boje i neprijatnog mirisa koji podseća na stajsko đubrivo. Razredite ga vodom u odnosu 1:10. Kvalitetno đubrivo dobićete mešanjem đubriva od koprive i gaveza u odnosu 1:1.
Šta još može da pomogne?
Neven koji je poznat po svojim lekovitim svojstvima, izlučuje sok koji pomaže tlu pri oslobađanju od štetnih materija. Koren kadifice izlučuje fitotoksine koji su otrovni za parazitske gljivice, ali i za crve koji uništavaju koren.
Na mestima gde rastu kadifice i neven, u tlu nema zemljišnih štetočina, ni gljivica. Leptira kupusara najbolje ćete oterati iz zelja ako između zeljarica zasadite paradajz. Leptiri kupusari ne vole miris paradajza.
Korisne životinje – pomagači u borbi
Da bi smo u vrtu mogli primeniti biološku zaštitu, ne treba terati iz vrta sve životinje. Nisu nam sve životinje neprijatelji. Vrlo je važno zadržati korisne životinje jer one pomažu u borbi protiv štetočina.
U procesu suzbijanja štetočina od velike koristi su životinje koje se njima hrane.
Najbolji pomagači su ptice, ježevi i žabe koji jedu puževe, ali i neki insekti kao što su bubamare, mrežokrilke i bogomoljke, koji su prirodni neprijatelji lisnih vaši.
Bubamare i njene larve pojedu dnevno i do 400 lisnih vaši. Da bi bubamare imale što jesti, ne treba uništavati prve lisne vaši koje se pojave u proleće, jer će se tako smanjiti broj bubamara kojih ionako već ima premalo.
Ako ste u mogućnosti, za žabe je dobro u vlastitom vrtu iskopati „malu baru“ i zasaditi vodeno bilje. Žabe će nastaniti baru, pa će opasnost od puževa biti puno manja.
Da li ste znali da ptice na dan prikupe i do 30 kg gusenica i drugih parazita? Da bi ste privukli i zadržali ptice u svom vrtu, postavite im kućicu. Neka otvor kućice bude okrenut prema jugoistoku.
Preko leta im osiguravajte dovoljne količine vode u plitkim posudama, a zimi hranu. Ptičice će vas rešiti parazita u bašti i svakodnevno vas razveseliti svojim pevanjem.
U vrtu nalazimo i pauke koji su prirodni neprijatelji muva i komaraca. Grabežljive grinje su prirodni neprijatelji crvenog pauka, ali i nekih drugih štetnih grinja.
Najčešći paraziti i kako ih se rešiti
Lisne vaši
To su mali nežni insekti koji mogu biti krilati ili beskrilni. Boja im zavisi o stadijumu razvoja i biljci hraniteljici pa mogu biti od svetložute i zelene do crne boje.
Hrane se sisanjem biljnih sokova i to na najnežnijim biljnim delovima – lisnim izbojima i cvetnim pupoljcima.
Izazivaju zastoj u rastu biljke, kovrdžanje listova, iza njih ostaje medna rosa koja kaplje po donjim listovima čineći ih lepljivim, a kasnije pocrne jer se na njima razvijaju gljive čađavice.
Napadaju velik broj kultura. Javljaju se u proleće i jesen tokom toplog i suvog vremena, te nakon obilnih kiša.
Ako lisne vaši jako napadaju neku biljku to je znak da je poremećena njena cirkulacija. Ponekad je dovoljno da prekrijemo i prihranimo tlo kod korena biljke. Postoje biljke koje su vašima naročito privlačne.
Te biljke možete saditi među druge biljke da biste ih zaštitili. Na primer, sadite salatu i bob među jagode. Vaši će se preseliti na salatu i bob, a jagode će ostati neoštećene.
Puževi
Puževi su česti neželjeni gosti u našem vrtu, a njihovih prirodnih neprijatelja ježeva i žaba sve je manje. Puževi najčešće napadaju zeleno lisnato povrće.
Iako spori, vrlo su uporni i vašem povrću mogu naneti veliku štetu. Hrane se noću jer im smeta sunce, pa ih je najlakše pronaći kada padne mrak uz pomoć svetiljke. Puževa se možete rešiti uz pomoć taloga kafe.
Naime, puževi ne vole talog kafe, jer je u većoj koncentraciji otrovan. Napadnute biljke zalivajte talogom kafe koji ne samo da će oterati puževe, već će i blago đubriti zemlju i istovremeno terati biljne mušice.
Budite umereni u zalivanju tla talogom od kafe jer on podiže kiselost zemljišta. Tlo oko biljaka koje puževi napadaju možete posuti pepelom ili kamenim brašnom.
Kako bi ste puževe držali što dalje od vaših biljaka ovaj postupak treba ponavljati nakon svake kiše. Puževe odbijaju i neke biljke kao što su dragoljub, žalfija, timijan i ricinus.
Zasadite li neku od tih biljaka uz ivicu gredice, puževi neće napadati vašu biljku.
Rovac
Rovac je jedan od učestalih zemnih štetnika. Omiljena poslastica su mu gomolji i korenje. Rovac je noćna životinja i izlazi na površinu zemlje samo noću.
Njegov rov nije duboko u zemlji, pa ćete ga najlakše uhvatiti ako u tlo ukopate posudu sa vodom, a sa strane postavite daščice koje ga usmeravaju u posudu.
Krtica
Krtica je korisna životinja jer uništava rovce i druge gusenice i crve, ali istovremeno pravi krtičnjake koji narušavaju estetski izgled vrta.
Krticu ćete najlakše oterati ako u tlo ukopate praznu bocu, tako da vrh boce ukopate u otvor njegovog rova, pazeći da ne začepite grlo flaše. Zvukove koje proizvodi vetar i prazna boca, krtice ne mogu dugo podnositi pa odlaze.
Naučili ste kako prirodnim putem zaštititi biljke. Prirodna zaštita neće svaki put biti tako efikasna kao hemijska. Postupak treba ponavljati i nekoliko puta, ali budite strpljivi i puni ljubavi prema biljci. Imajte na umu da je to vaš doprinos očuvanju životne sredine, a prvenstveno vašeg zdravlja.
