Kako spavaju životinje?

San je veoma bitan faktor za funkcionisanje svakog organizma i dok je kod ljudi veoma jasno ustanovljen biološki ritam, kod životinja je nešto drugačije. Kao da su najrazmaženije životinje one koje su i najbliskije čoveku, a to su naši kućni ljubimci.

Pas i mačka koriste svaki slobodan trenutak za dremanje, spavanje, izležavanje… kada vlasnici nisu kod kuće, dok gledaju televiziju ili sede sa gostima a spavaju i tokom noći, kao da tokom dana nisu ni oka sklopili. Ako ćemo ih opravdati za to prekomerno izležavanje, recimo da je razlika u tome što sisari (izuzev, čovekolikog majmuna) uopšte ne koriste pokrivače, pa je njihovom organizmu zaista potrebno više sna nego čoveku. Jedino se čovekoliki majmun smešta u svoje gnezdo i poput ljudi pokriva, samo što u tu svrhu koristi krupne listove sa obližnjeg drveća. Nešto slično, primećeno je, čine južnoamerički mravojed i majmunče komba, ali se ove životinje umotavaju u čupave repove kojima ih je priroda obdarila.

Dobro je poznato da sisari koji žive u prirodi imaju kratak i često prekidan san, jer su konstantno izloženi napadima grabljivaca. Tokom miliona godina, ove životinje su razvile najbezbedniji način odmora, koji uslovljava da spavaju što je moguće kraće i zahvaljujući njemu opstale do danas. Videti na sred savane žirafu koja spava je izuzetna retkost, ali za razliku od krupnijih biljojeda, manji pripadnici životinjskog sveta spavaju mnogo dublji i duži san, zahvaljujući tome što imaju mogućnost da se sakriju od neprijatelja u neku od odližnjih rupa. Za njih je san i mnogo značajniji, jer im pomaže da sačuvaju energetske zalihe. Brza razmena materija kod malenih sisara je jedan od razloga za ogromne količine hrane koje ove životinjice svakodnevno unose u organizam.

Najdubljim snom spava Indijska mečka koju zaista ne može probuditi nikakav zvuk, ni lomljenje okolnog granja ni lavež pasa. Osim nje, istim dubokim snom spavaju i svi krupni sisari, kao što su divlje mačke, medvedi itd. Utvrđeno je da ovaj brzi san deluje na organizam mnogo efikasnije, jer su nakon takvog sna životinje odmornije, vitalnije i brže reaguju na spoljašnje nadražaje.

Sedamdesetih godina 20. veka naučnici su došli do zanimljivih zaključaka koji se odnose na život morskih sisara. Ustanovljeno je, naime, da kitovi spavaju na samoj površini vode i danju i tokom belih polarnih noći, ležeći bez ikakvog pokreta i samo povremeno ispuštajući male `fontane` vode. Još zanimljiviji su morski slonovi koji spavaju na leđima, što se do tada smatralo isključivo karakteristikom kopnenih sisara. Foke spavaju na kopnu, ležeći na stomaku ali se ponekada mogu zateći i kako dremaju ispod površine vode, izranjajući svakih 5-6 minuta kako bi uzele novu količinu vazduha. Ustanovljeno je da foka oko 15% svog dana provede spavajući, od čega 13% lakim snom a svega 2% dubokim, pri čemu je sistem spavanja najsličniji onom kod kopnenih sisara. Situacija je potpuno jedinstvena kod delfina, kod kojih dve moždane polulopte nikada ne spavaju istovremeno, što omogućava da se konstantno kreću, iako zapravo deo organizma spava.

Najteže je bilo sprovesti istraživanje koje se odnosi na riblji svet i kičmenjake nižeg reda. Prve rezultate u ovoj oblasti su obezbedili ruski i američki naučnici početkom 80-tih godina dvadesetog veka. Oni su, ranijim saznanjima dodali i rezultate dešifrovanog elektro encefalograma [uređaja koji beleži rad mozga] kod riba. Nakon ustanovljene biološke aktivnosti mozga kod riba, naučnici su započeli sa upoređivanjem ovih podataka sa rezultatima encefalograma ptica i ostalih sisara. Ustanovljeno je da i kod riba postoji stanje slično snu, koje je karakteristično po smanjenoj učestalosti srčanog ritma i tipičnim pozama. Još pre nekoliko decenija, poznati francuski okeanograf Žak-Iv Kusto [Cousteau, Jacques-Yves] je ustanovio da ribe koje leže na boku spavaju tako dubokim snom da ih je veoma teško probuditi. U morskom svetu ima puno zanimljivih primera. Električna jegulja, naprimer, spava na leđima a morska riba mesec spava okrenuta na bok. Čak i pojedine akvarijumske vrste spavaju ležeći na dnu, dok većina provodi čitavu noć nepomično plutajući u mestu.

Kod domaće kokoške je poznat, prividan san, kada su oči ptice otvorene i ona prati sve što se oko nje dešava iako je zapravo zauzela pozu za pravi san. Sledeći stadijum je lak san, kada je glava opuštena, oči se sklapaju, i osetljivost čula je smanjena. Treći je stadijum dubokog sna. Zapravo većina ptica spava tokom čitavog dana, pri čemu je san veoma kratak i traje svega 3-4 min. Pernati stanovnici planete najčešće za vreme sna, skrivaju kljun u perje na krilima, što je verovatno jedan od genetski zakodiranih procesa jer se primećuje i kod ptica koje nemaju perje uopšte pingvina, na primer. I u ptičjem svetu ima izuzetaka, štrausi i droplje ponekada spavaju ležeći na stomaku, a detlić spava u vertikalnom položaju, hvatajući se snažno za koru drveta. Isti položaj je primećen i kod nekih vrsta papagaja sa Nove Gvineje i Filipina, koji spavaju viseći glavama nadole.

Ima i sisara koji zauzimaju razne čudne poze pred san. Lenjivci, na primer, spavaju viseći glavom nadole, pridržavajući se nogama snažno za granje. To je poza koja je viđena kod slepih miševa, koji svoje snažne kandže zarivaju u šupljine u drveću ili stenju. Većina kopitara spava u stojećem položaju, konji, krave, ovce i još neke domaće životinje, a tako spavaju i obični kućni miševi! Slonovi glavu smeštaju na veće drvo, a ostatak tela se oslanja na zadnje noge.

Pelikan okreće glavu za 180 stepeni, i svoj veliki kljun smešta u perje na sredini leđa. Vodene ptice spavaju plutajući na površini, njihovo gusto i dobro podmazano perje je sigurna zaštita protiv hladnoće i vlage. Kod pataka i gnjuraca (podiceps cristatus) jedna noga je ispružena u vodi i deluje poput peraja, pa čak i pri snažnom vetru ove ptice kruže na jednom mestu i ni vetar ih ne može tek tako povući ka obali. Mali vivak (Charadius) i ostale kopnene ptice spavaju stojeći na jednoj nozi i, kako bi osigurali ravnotežu tokom sna, postavljaju glavu sa suprotne strane tela. Patke zimi u vreme velikih mrazova dremaju na jednoj nozi, dok drugu greju u perju, premeštajući se povremeno sa noge na nogu.