Sistem održive poljoprivredne proizvodnje

Koncept dobre poljoprivredne prakse je nastao kako bi se otklonile loše strane zelene revolucije. On je izraz opasnosti od ekološke krize, koja ozbiljno preti čovečanstvu u svim aspektima proizvodne aktivnosti čoveka.

To upozorenje, koje postaje alarmantno, dolazi do izražaja danas kroz globalni rast cene hrane. Reč je o signalu da je potreban radikalno drugačiji odnos prema svim faktorima poljoprivredne proizvodnje. Neracionalnost, neefikasnost i nemar u proizvodnji imaju za posledicu sve veću zagađenost prirodne sredine, s jedne strane, i nedovoljnu proizvodnju u globalnim razmerama, kao i sve veću cenu hrane!

Posledice koje uzrokuje konvencionalni način proizvodnje treba da otkloni sistem održive poljoprivrede. Iako je održivost u poljoprivredi povezana sa širim problemima globalne ekonomije, kao što su smanjenje naftnih rezervi i proizvodnja hrane za rastući broj stanovnika na Zemlji, usmeravanje poljoprivredne proizvodnje u pravcu održivog razvoja je poteklo od malih proizvođača, organizacija za zaštitu životne sredine i pojedinih poljoprivrednih stručnjaka.

Oni su uočili destruktivnost koju je poljoprivreda prošlog veka prouzrokovala osnovnim faktorima proizvodnje, vodi i zemljištu. Na osnovu toga je počelo istraživanje i potraga za boljim načinima proizvodnje, koji se nastavljaju i danas.

Sistem održive poljoprivredne proizvodnje ne označava povratak niskim prinosima i siromašnim proizvođačima, koji su karakterisali XIX vek. Održivost podrazumeva oslonac na dosadašnja iskustva, usvajanje proizvodnji koja će ostvariti visoke prinose i profite, bez degradiranja prirodnih resursa na kojima se poljoprivredna proizvodnja zasniva.

Termin održiva poljoprivreda označava integrisani sistem biljnih i stočarskih proizvodnih praksi koji će dugoročno: zadovoljiti potrebe ljudi za hranom, poboljšati kvalitet životne sredine i prirodnih resursa od kojih zavisi poljoprivredna ekonomija, omogućiti efikasnu upotrebu neobnovljivih i obnovljivih resursa i omogućiti odvijanje prirodnih bioloških ciklusa, održati ekonomsku vrednost proizvodnje, i unaprediti kvalitet života poljoprivrednih proizvođača i društva u celini.

Potrošači, takođe, imaju važnu ulogu u stvaranju sistema održive proizvodnje hrane. Putem potražnje, oni šalju snažnu poruku proizvođačima, prodavcima i drugim učesnicima u lancu snabdevanja o tome šta je za njih važno. Cena poljoprivrednih proizvoda, kao i njihova hranljiva vrednost i kvalitet oduvek imaju odlučujući uticaj prilikom izbora potrošača.

Današnji izazov je pronalaženje strategije koja će razviti svest kupaca, tako da očuvanje resursa, životne sredine i društvene pravičnosti budu jedni od odlučujućih motiva prilikom kupovine. Istovremeno novi propisi, zakoni i intervencije državnih institucija moraju omogućiti održivoj poljoprivrednoj proizvodnji odgovarajuće tržišne poslove (marketing) i pristup široj javnosti (Public Relation).

Ciljevi održive poljoprivrede

Poljoprivredna proizvodnja je održiva samo ukoliko je profitabilna, odnosno korisna za porodice i zajednice kojima obezbeđuje odgovarajući prihod i kvalitet života, uz očuvanje životne sredine. U skladu sa tim, održiva poljoprivreda podrazumeva postizanje sledećih ciljeva:

– Ekonomsku održivost
U sistemu tržišne ekonomije i postojećim uslovima vrednovanja, svaka proizvodnja, ma koliko da je poželjna sa aspekta očuvanja resursa i životne sredine uopšte, mora biti ekonomski opravdana. Ukoliko to nije, ona nije i ne može biti održiva.

– Socijalnu održivost
Ona podrazumeva visok kvalitet života ljudi koji žive i rade na farmi, kao i lokalne zajednice kojoj pripadaju.

– Održivost životne sredine
Održiva poljoprivredna proizvodnja se može posmatrati kao upravljanje ekosistemom, odnosno kompleksnim odnosima između zemljišta, vode, biljaka, životinja, klime i ljudi. Svi ovi faktori treba da se integrišu u produktivan sistem, koji je neškodljiv za životnu sredinu, ljude i ekonomske uslove tamo gde je proizvodnja locirana.

U praksi razvijenih zemalja danas egzistiraju tri osnovna sistema poljoprivredne proizvodnje:

– intenzivna poljoprivredna proizvodnja (konvencionalna poljoprivreda);
– održiva, odnosno integralna poljoprivredna proizvodnja;
– organska poljoprivredna proizvodnja.

Dobra poljoprivredna praksa je koncept koji podrazumeva primenu određenih postupaka u procesu poljoprivredne proizvodnje, i u suštini predstavlja integraciju dobro postavljenog procesa rada i dobro postavljene kontrole, koji ostvaruju ciljeve održive poljoprivrede.

Koncept dobre poljoprivredne prakse se zasniva na primeni dosadašnjih iskustava vezanih za korišćenje prirodnih resursa na održivi način. Cilj je proizvodnja bezbedne i zdrave hrane i drugih poljoprivrednih proizvoda, uz istovremeno ostvarenje ekonomske vrednosti, društvene stabilnosti i zaštite životne sredine.