Zagađenje naše zemlje – Zaštitimo Srbiju od ekološke katastrofe

Dok današnji neodrživi poljoprivredni sistemi mogu postizati rekordnu proizvodnju žitarica, oni iscrpljuju plodnosti zemljišta i oslanjaju se na pesticide koji oštećuju naše zdravlje i zagađuju celu okolinu, što uključuje sav biljni i životinjski svet kao i izvore vode koji će u jednom trenutku biti od presudnog značaja za opstanak čoveka.

Loše postupanje sa prirodom je preokrenulo milione hektara plodnog zemljišta u pustinje. Širenje i razvoj uništavaju vitalne ekosisteme i zbog toga je na hiljade vrsta u opasnosti od izumiranja. Današnji okeani sadrže samo polovinu ribe u odnosu na 1970. godinu, u skladu sa detaljnim izveštajem iz Svetske fondacije za prirodu.

Kontroverzno hidraulično frakturiranje nam privremeno daje niže cene gasa i nafte, ali takođe remetiti zajednice i staništa divljih životinja, truje vazduh i vodu, pa čak izazva i zemljotrese.

U Srbiji je najveći problem sa proizvodnjom voća i stočarstvom. Svim ljudima sa sela je poznato da se jabuke prskaju od 15 do 30 puta godišnje što prouzrokuje veliku toksikaciju zemljišta. Mnogi prirodni izvori, kojih je Srbija prebogata, su zatrovani i ne mogu se više koristiti za ljudsku upotrebu. Takođe možemo primetiti da nema više ni ptica kao što je nekada bilo. Često smo uspevali da nađemo i na desetine mrtvih vrabaca ili lasta na malom prostoru. Šta je moglo da prouzrokuje njihovu smrt? Ta masovna umiranja su nastala neposredno nakon prskanja voća, koja su najverovatnije glavni uzročnik ovih masovnih izumiranja

Da li ste znali da je pred građanski rat, skoro 1,5 miliona Sirijskih poljoprivrednika i stočara otišlo u grad zbog najveće suše koja je zadesila Siriju u modernoj istoriji? Ta suša je upravo prouzrokovana zagađenjem.

Pogledajte samo rečna korita i potoke kada budete putovali kroz Srbiju. Prepuni su otpada, pogotovo plastičnih kesa, ti prizori izazivaju gađenje. Zar država nema šta da kaže vezano za to? Zemljoposednici čija se zemlja nalazi do ovih rečnih korita su dužni da svoju zamlju održavaju čistom. Svima je takođe poznato da stočari često cisterne sa fekalijama iz svojih štala prazne upravo u potocima i rekama.  Sramota je da niko ne priča o ovim problemima i da se sve te radnje iz godine u godinu sve više sprovode.

Prihvatanje održive poljoprivredne prakse ne samo da bi u velikoj meri smanjilo emisiju gasova staklene bašte, već bi i obnovilo plodnost zemljišta , unapredilo humano tretiranje stoke i poboljšalo bi nutritivni sadržaj naše hrane.

Iako sve ovo ne inspiriše podršku javnosti za jake mere zaštite naše planete zemlje, nove studije pokazuju da bi zagrevanje okeana moglo da poremeti fotosintezu fitoplanktona. Ovi jednoćelijski organizmi proizvode oko dve trećine kiseonika koji udišemo. Istraživači sa Univerziteta u Lesteru u Engleskoj upozoravaju da, ako je njihov model je tačna, zagrevanje okeana će rezultirati globalnom iscrpljivanju atmosferskog kiseonika koji može dovesti do „masovnog umiranja životinja i ljudi.„

Dakle, šta da radimo? Jasno, moramo prestati sa subvencijama za hemijsku poljoprivredu, moramo se otrgnuti od naše zavisnosti od fosilnih goriva, i dati podršku politici koja će smanjiti CO2 u atmosferi i podstaći proizvodnju hrane bez hemije. Takođe treba podstaći mlade da u organizovanim grupama čiste, skupljaju plastične kese i otpatke iz rečnih korita. To će naučiti buduće naraštaje da poštuju prirodu i sprečiće da ne čine greške predaka.

Na kraju, moramo znati da promena polazi od nas samih. Moramo se prvo mi pojedinačno promeniti a onda pokušati i da skrenemo pažnju našim sunarodnicima koji ne vode računa o sredini i sebično, razmišljajući samo o profitu, zagađuju svoju ali i našu zemlju.