Da li je sve zatrovano i postoji li zdrava hrana?

Bolesti kod dece

U današnje vreme, malte ne da nema zdravih ljudi. Od male dece pa do staraca, svi imaju nekakve zdravstvene probleme. Kada je dete malo, često možemo videti kako ih majke vode kod pedijatra, u dom zdravlja, na preglede, na vakcinaciju. Deca često imaju problema sa respiratornim organima. Puna puća šlajma, zapušen nos, uvećani krajnici. Postavite pitanje majkama, pitajte ih šta misle, zašto je njihovo dete bolesno?

Čest odgovor može biti: “Moje dete ima slabiji imuni sistem” ili “U pitanju je genetika”.

Da li je neka majka razmislila o tome što priča? Zar nije dete vakcinisano? Zar ne bi trebala vakcina da ojača vaše dete, da ga zaštiti? Da li je majka možda pušila cigarete dok je bila trudna ili je bila u prostorijama u kojima se puši, da li možda njeno dete svakodnevno popije litar kravljeg mleka koje je poznato po tome što pravi probleme sa respiratornim organima, digestivnim organima i što izaziva još na desetine problema i poremećaja.

Da li se majka zapitala kako teški metali iz vakcina mogu uticati na zdravlje njenog deteta? To je redak slučaj. Većinu majki toliko interesuju njihova deca da nisu probale čak ni da se informišu ni o najosnovnijim zakonima zdravlja.

Svaki roditelj je dužan i odgovoran za svoje dete. Ako roditelj odvede svoje dete na vakcinaciju i ako se jave problemi, na prvom mestu su odgovorni roditelji, pa tek onda farmaceutska industrija i lekari. Ako se dete rodi sa urođenim defektom, u 90% slučajeva su odgovorni roditelji koji nisu vodili računa o svom zdravlju, te su detetu preneli svoje oštećene gene, koje su oštetili višegodišnim trovanjem svog organizma.

Dužnost je svakog roditelja da zna šta je dobro a šta loše za njegovo dete.

Ukoliko ne zna, onda nije dobar roditelj, čak i ako misli da jeste dobar zato što kupuje stvari svom detetu, zato što ga voli itd. Ukoliko roditelj stvarno voli svoje dete, pa zar se pre vakcinacije neće informisati o tome šta se u njima nalazi, s obzirom da je to tema o kojoj se priča na sve strane?

Predlažemo da pročitate sledeću literaturu kako bi ste se informisali o zakonima zdravlja i štetnostima konvencionalnog lečenja: Zakoni zdravlja i izlečenja, Vakcine – novi genocid, Kako odgojiti zdravo dete i sačuvati ga od lekara. Sve ove knjige možete kupiti na našem sajtu, a takođe ih možete skinuti besplatno na našem sajtu, tako da sada nećete imati izgovor za svoju neinformisanost.

“Danas je sve zatrovano!”

Ljudi koji se hrane zdravo, sirovom biljnom hranom, ili koji se hrane delimično zdravo, ljudi koji jedu termički obrađenu biljnu hranu, vole da podele svoje iskustvo sa drugim ljudima koji se hrane nezdravo, koji jedu uglavnom meso, mesne prerađevine, nezdrave slatkiše, mlečne proizvode i ostale namirnice životinjskog porekla. Oni to uglavnom rade zbog toga što žele da podele svoje pozitivno iskustvo kako bi se i ostali ljudi osećali dobro koliko se i oni osećaju nakon prelaska na zdravu ishranu.

Čest izgovor ljudi kojima se svedoči o zdravoj ishrani je izreka “Danas je sve zatrovano. Voće se prska, zemlja je zatrovana i ja zato jedem meso”.

Koliko god da ova izreka nije logična i koliko god da je površna i suluda, ljudi koji je izgovaraju su toliko sigurni u nju da ih jako teško ubediti da greše. Naš odgovor je: Da, u pravu ste! Vazduh je zatrovan, a samom tim i zemlja sadrži dosta toksina. Ali hrana koju vi jedete, na primer piletina, je jela svu tu kako vi nazivate “zatrovanu hranu”, i tako je pedeset puta zatrovanija i od zemljišta i od biljaka zato što toksini ostaju u njenom tkivu. Pored toga, pilićima se daju razni antibiotici i lekovi koji su štetni. Tokom ubijanja životinja one zbog velikog stresa luče razne hormone koji takođe štete našem organizmu. Ovo je samo površno objašnjeno, detaljnije o tome možete pročitati u gore navedenim knjigama.

Recimo da kada bi se životinje koje se koriste u ishrani bile uzgajane bez antibiotika i nezdrave hrane, one bi čak i onda bile nezdrave za čoveka. Čak bi i onda bilo bolje da se jede biljna hrana sa pijace, koja je možda i malo prskana.

Naravno, namirnice koje sadrže previše toksina treba izbegavati, iako su biljnog porekla. Na primer jagoda često može biti previše zatrovana, ali to ne znači da je bolje jesti kupovni sladoled ili čokoladu.

Riba je takođe jedna od najzatrovanijih namirnica koje možete da jedete. Ljudi često smatraju da riba nije meso, verovali ili ne. Treba je izbegavati u širokom luku. Lekari kažu da riba mora da se jede zboga omega masnih kiselina. Naravno oni nikada nisu ni pokušali da nađu biljke koje takođe sadrže omega masne kiseline kao što su na primer orasi.

O svinjetini da ne pričamo. Svinje su izuzetno bitne životinje u prirodi, one vrše funkciju čistača, kada nešto ugine ili kada nešto truli, tu je svinja da to pojede i spreči bolest i zarazu od nastajanja u prirodi. Svinja sve otrove i toksine zadržava u vojoj masti. Njena mast ne bi trebala biti korišćenja ni za spoljnu upotrebu a kamoli za ishranu. Nije ni čudo što je ova životinja u Svetom Pismu označena kao nečista.

Uvek postoji bolja opcija, a to je biljna hrana, bilo prskana ili ne.

Organska hrana je najbolja, što ne znači da mora biti sertifikovana. Kada kažemo organska to samo znači da u proizvodnji te hrane nije bilo korišćeno veštačko đubrivo i ostale hemikalije. Takva se hrana može kupiti direktno kod seljaka. Možete i da proizvodite sopstvenu hranu što je najbolja opcija. Sada će neki reći: „Mi živimo u gradu“, a mi ih pitamo: „Da li ste vi osuđeni da živite u gradu?“. Oni nam odgovaraju: „Pa ne možemo da ostavimo posao, nije to tako lako“, a mi ih pitamo: „Da li je bitniji posao ili život?“. Naravno to su samo izgovori, i u gradu imate gde da kupite dobre namirnice, a ko stvarno hoće da živi zdravo naći će načina da ode na selo.

Izbor da jedemo biljnu hranu sa pijace ne znači da je apsolutno 100% zdravo, nego da je to trenutno najbolje moguće što možemo da jedemo.

Evo jedan zanimljivi tekst iz knjige o Kineskim mudrostima: “Kada čovek odseče prst da bi sačuvao ruku, to znači odabrati veću korist, a manju štetu. Izabrati manju štetu ne znači izabrati štetu, već izabrati korist… Ako naišavši na razbojnika čovek izgubi prst da bi spasao život, to je korist. Susret sa rabojnikom je šteta. Izbor veće koristi nije stvar koja se čini pod prinudom. Izbor manje štete je stvar koja se čini pod prinudom. Prvi znači odabiranje između onoga što još nije zadobijeno. Drugi znači odbacivanje onog čime je čovek već opterećen. Tako da pravilo za sve ljudske delatnosti glasi: “Među koristima odaberi najveću; među štetama odaberi najmanju.” (Mo Ce)”

“Star čovek mora biti bolestan” i “mora od nečega da se umre”

Kao prvo, star čovek uopšte ne mora da bude bolestan i nesposoban. Ljudi koji su živeli zdravim životom su i u dubokoj starosti bili vitalni i fizički aktivni. Bolest ne dolazi sa godinama, već dolazi kao posledica nezdravog načina života.

Druga stvar je da se od nečega mora umreti. Da mora se umreti, ali zašto da umiremo u teškim mukama u 50-60-70 godini i da godinama pred smrt patimo. Hajde da se potrudimo da živimo što duže i da nam svaka godina života prođe u zdravlju i sreći, sa porodicom, u prirodi, a ne sami, bolesni, iznemogli, u bolovima, sečeni i zatrovani.

Hajde da se potrudimo da našem organizmu damo ono što mu je potrebno kako bi najbolje moguće funkcionisao.

Čak i kada kupimo auto, gledamo da svaku rupu na putu zaobiđemo, gledamo da vodimo računa o njemu, da bi bio u što boljem stanu i da bi što duže trajao. Zašto onda ne bismo čuvali i ovo vozilo u kojem se nalazi naš duh životni koji nam Bog daje? Zar nismo uopšte zahvalni za ovaj život koji nam je poveren, zar ne trebamo čuvati sebe i zar ne trebamo voditi računa o svom telu kao što vodimo računa o svojim kućnim ljubimcima ili o svom autu? Ljudi često vode računa o tome šta njihov pas jede, a u sebe trpaju šta stignu.

Bombardovanje je krivo za nastanak raka kod ljudi

I za kraj, jedna od najpopularnijih izgovora je da je bombardovanje Srbije od strane NATO-a 1999. odgovorno za karcinome širom Srbije. Bombardovanje je izazvalo mnogo smrti u Srbiji i sigurno je da će posledice bombardovanja biti dugotrajne po građane Srbije, što se tiče radijacije. Međutim, ljudi retko hoće da priznaju da je njihov način života upravo izazvao rak.  Najlakše je okriviti bombardovanje, lekare i farmceutsku industriju.

Malo ko hoće da prizna de je višedecenijsko trovanje ishranom i raznim dorgama (cigarete, kafa, alkohol…) glavni uzrok njihove bolesti.

Činjenica je da se ljudi koji priznaju svoju grešku i prihvate odgovornost za svoje zdravlje najčešće i izleče, to je zato što prihvatanjem oni pokazuju da su otvorenog uma i da mogu prihvatiti i drugačije mišljenje, dok za razliku od njih, ljudi koji okrivljuju druge nikada se ne izleče. To je zato što neće da priznaju da je njihov životni put pogrešan i da su njihove navike prouzrokovale bolest, samim tim, ne menjaju te navike i na kraju završavaju na neslavan način.

Zaključak

Zaključak je veoma jasan. Prestanimo da krivimo druge za naše probleme i preuzmimo naše zdravlje u naše ruke. Nemojmo kriviti nikoga za naše trenutno stanje, nego pokušajmo da uradimo nešto kako bismo ga popravili. Oslanjati se na lekare se ne računa kao pokušaj da uradimo nešto, to je prepuštanje svog zdravlja u ruke farmaceutske industrije. Mi moramo prvo da se edukujemo, da znamo da razlikujemo dobro od lošeg, kako bismo se zaštitili od raznih prevara kako konvencionalne tako i alternativne medicine.

Uzmite lekove iz Božije apoteke i prepustite svoje zdravlje Njemu.