• 329
  • 0

Ovo bobičasto voće je tako slatko a ima tako malo kalorija što je već dovoljan razlog da maksimalno uživamu u njemu. Jedna porcija malina od 150 g broji manje od 60 kcal i manje od 10 g ugljenih hidrata.

Malina je odličan izvor fruktoze, flavonoida, vitamina (C i E), minerala (pogotovo kalijuma). Ipak, ovo voće je najbogatije vlaknima. Antocijanini i polifenolna jedinjenja koja su sastavni deo malina su moćni antioksidansi koji imaju antikancerogena svojstva pa je ovo voće dobrodošlo kao zaštitnik od mnogih bolesti i prirodni saveznik u borbi protiv raka.

Konzumacijom malina telu obezbeđujemo energiju, pravilno funkcionisanje nervnog sistema i održavanje zdravog tkiva, na prvom mestu krvnih sudova. Korisna je za krvnu sliku, poboljšanje apetita kod dece, suzbijanje mučnine i povraćanja.

Narodna medicina sok od maline preporučuje za lečenje bolesti želuca i creva jer efikasno pročišćava sistem za varenje. Isto tako može biti koristan za tretiranje urinarnih infekcija. Kaže se da malina rashlađuje, pa sok od maline treba upotrebljavati i protiv groznice.

Listovi maline pripremljeni u vidu čaja preporučuju se za jačanje srca, lečenje hemoroida, alergijskih osipa na koži i lakših ozleda kože. Ovaj napitak pripadnicama lepšeg pola može pomoći da postanu majke. Nekada se čaj od listova maline često upotrebljavao za lečenje ženskog steriliteta jer pročišćava jajovode i ima pozitivno dejstvo na zidove materice.

Zbog niskog sadržaja ugljenih hidrata malina je u razumnim količinama bezbedna i za ishranu dijabetičara, što se ne može reći i za svako drugo voće. Neka ispitivanja čak pokazuju da ovo voće povoljno utiče i na regulaciju šećera u krvi.

Dodaj komentar

Vaša e-mail adresa neće biti nigdje objavljena. Obavezna polja su označena sa *