• 0

Listovi su eliptični, duguljasti, kožasti sa tamnozelenim licem i srebrnastosivim naličjem i vrlo kratkom drškom. U prirodi se maslina u divljem stanju pojavljuje kao grm s trnovitirn vrhovima grana. Medjutim, maslina što se uzgaja kao kulturna biljka raste kao drvo sa stablom visokim 6 do 8 metara..

Maslina raste u obalnim podrucjima Sredozemlja. U tom po-drucju uspeva više od hiljadu vrsta maslina što su nastale prilagodjavanjem tlu i klimatskim prilikama.Cveta u aprilu i maju, a plod se bere u jesen.

Za lek koriste se listovi i plodovi masline Plod je bogat uljem, koji se cedi korištenjem pritiska kroz razne prese (hladno ceđeno ulje), ili se izdvaja koristeći vruću vodu ili paru. Ulje se koristi u ishrani kao dodatak jelu, prženje, začinjavanje jela, kao i u medicinske svrhe.

Maslinovo ulje od davnina je poznato kao svestran lek koji leci tvrdu stolicu, isteruje kamence iz žuci, sprecava delovanje raznih bakterija, greje želudac, jaca probavne organe, snizuje temperaturu, stišava grceve u creviina i otvara kanale iz žucnog mehura i jetre, regulise krvni pritisak i leci malariju.

Koristi se kao podloga za izradu melema i raznih masti kojima se lece opekotine i kožne bolesti.

Masline su važan izvor mononezasićenih masnih kiselina i dobar su izvor vitamina E. Čak 75 odsto masti čini oleinska kiselina, koja smanjuje nivo holesterola. Zahvaljujući stabilnosti mononezasićenih masnih kiselina, masline imaju zaštitno delovanje na ćelije, posebno u kombinaciji s vitaminom E. Njihovim uzajamnim delovanjem se smanjuje rizik od oštećenja ćelija, i nastajanje upalnih procesa.

Vitamin E je glavni telesni antioksidant, topiv u mastima, koji prikuplja i neutrališe slobodne radikale u organizmu.

Slobodni radikali su uzrok oštećenja koja doprinose brojnim oboljenjima. Tako, na primer, oksidišu holesterol, koji se potom taloži u arterijama, a posledica može biti srčani ili moždani udar. Sprečavanjem oksidacije holesterola, masline sprečavaju i razvoj srčanih bolesti.

Čaj od listova:
Jednu ili dve kašike suvih ili svežih listova i šolju vode kuvamo 5 minuta. Pije se po 2-3 šolje na dan pre ili za vreme jela.

Tinktura:
50g osušenih listova prelijemo sa 100ml 70% etanola. 15-20 kapi uzimati 2-3 puta na dan.

Ulje za masažu:
U 100ml hladno presovanog maslinovog ulja natapamo jednu šaku osušenih biljaka kao što su ruzmarin, neven, gospina trava, lavanda, paprena metvica…  

Add Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *