Poučna priča o drvodelji koji mostovima miri braću

Bila jednom dva brata koja je živela na susednim farmama i koja su se posvađala.
Bila je to prva ozbiljna svađa tokom četrdeset godina, koliko su živeli jedan pored drugog, deleći alat pomažajući se i davajući jedan drugom.

A onda je taj sklad narušen.

Sve je počelo od malog nesporazuma koji je vodio do velike svađe i grubih reči nakon kojih su usledile nedelje provedene u ćeliji.

Jednog jutra, neko je pokucao na Džonova vrata. Otvorio ih je i video čoveka sa stolarskim alatom.

– Tražim posao, rekao je. Možda bi ovde na tvojoj farmi mogao da se nađe neki poslić za mene?

– Da, reče stariji brat. Znam šta bi mogao da uradiš za mene. Vidiš onu kuću sa druge strane potoka?

– Tu živi moj komsija tj moj mlađi brat. Prošle nedelje je između nas bila livada, ali je on nešto kopao od

kuću.

Stolar reče:

– Sve mi je jasno. Daj mi eksere i bušilicu i videćeš kako ću to sjajno da uradim.

Stariji brat je morao da ode do grada, tako da je stolaru dao potreban materijal i otišao. Stolar je vredno radio, merio, testerisao.

Kada se u sumrak stariji brat vratio, stolar je završio posao.
Bio je zaprepašćen! Uopšte nije biloograde.
On je napravio most koji je spajao dve obale potoka. Bio je to prelep most, a sa njegove druge strane mu se približavao njegov mlađi brat širom raširenih ruku.

– Stvarno si sjajan čovek kada si napravio most posle svega što sam ti rekao i uradio. – reče mlađi brat.

Braća su stajala svaki na svojoj strani mosta, pa su polako krenuli jedan drugom u susret, susrevši se na sredini. Videli su da stolar podiže svoju kutiju sa alatom i kreće.

– Hej, sačekaj. Ostani par dana kod nas, ima još puno stvari koje bi mogao da napravis. – reče stariji brat.

– Vrlo rado, reče stolar, ali moram da napravim još puno mostova.