Blog
Delovi lekovitih biljaka – osnove za sakupljanje lekovitih biljaka
Različiti delovi samoniklih lekovitih, aromatičnih i začinskih biljaka koriste se kako u farmaceutskoj i prehrambenoj industriji, tako i u prirodnoj medicini kao fitoterapeutska sredstva, ili u kulinarstvu. Iz napred navedenih razloga je neophodno poznavanje načina prikupljanja tih delova.
Koren (radix) jednogodišnjih biljaka se sakuplja na kraju vegetacijske sezone, u jesen, a višegodišnjih u jesen i proleće. Aromatično korenje bi trebalo samo krpom očistiti, a nearomatične oprati u vodi, a nakon toga iseći na sitne delove i osušiti. Sušenje se može obaviti nizanjem na konac ili rezanjem na tanke listiće i sušenjem na specijalnim mrežama. Sušenje se vrši prirodnim putem, može i na suncu, ili u sušarama. Osušeni korenovi se pakuju u kartonske kutije (nearomatični) ili u staklene posude (aromatični). Čuvaju se u suvim i hladnim prostorijama. Posebno treba naglasiti da je nakon vađenja korena neophodno odseći korenovu glavu i vratiti je u zemlju, kako bi se sledeće godine iz nje razvila nova biljka.
Stablo (caulus) i listovi (folium) – nadzemni delovi biljaka (herba) se sakupljaju dok su još mladi i sočni, uglavnom pre cvetanja. Sakupljanje se obavlja tokom suvih i sunčanih dana, a najpovoljniji period za većinu biljnih vrsta je prepodne od 10 do 11 i od 14 do 15 sati. Za branje se koriste makaze ili nož, a za odlaganje papirna ili pamučna ambalaža. Plastične kese nisu preporučljive jer se biljni materijal zapari i gubi na kvalietu. Svi delovi biljke bi trebalo da budu sveži. Tako sakupljeni se raprostiru u tankim slojevima na lesama (drvene ili od platna), a može se koristiti i čista hartija (pakpapir) i povremeno okreću. Na taj način se dobija suva, zelena i zdrava sirovina spremna za upotrebu. Ovako dobijena sirovina se pakuje u posebne kutije ili džakove od hartije, etiketira i skladišti.
Cvetovi (flos) se sakupljaju kada su u punom razvoju (procvetale biljke). Aromatični cvetovi se sakupljaju pre izgrevanja sunca, a nearomatične oko podneva, kada se osuše od rose. Sušenje se obavlja u tankom sloju na povoljnoj podlozi (hartija, platno, drvo, mreža). Nearomatični cvetovi se pakuju u kartonske kutije ili kese, a aromatični u staklenke. Cvetovi se takođe čuvaju na suvom i hladnom mestu.
Plodovi (fructus) i semenke (semen) se beru kada su potpuno zreli, ali postoje i izuzeci. Tako se šipurak ruže bere kad zarudi, jer kao potpuno zreo može da omekša. Zarudeli šipurak ima više vitamina C od potpuno zrelog, lakše se suši i prerađuje.
Kora (cortex) se skida rano u proleće, jer se u to vreme lako odvaja od drveta. Skida se samo zdrava, glatka, mlada i živa kora. Ispucala, stara i mrtva kora nema lekovita svojstva. Kora se odmah seče na sitnije delove, suši i pakuje u kese od hartije.
Pupoljci se beru u rano proleće, kada se najčešće i razvijaju. Pupoljci breze, bora, topole i još nekih biljaka se beru još u februaru. Suše se na promajnom mestu i pakuju u kese od hartije.
Skorašnji komentari