Mehanizam samoizlečenja tela: Zapanjujuće je da, uz Božiju pomoć, telo može samo sebe da izleči. Normalno je da osoba bude zdrava, da jede zdravu hranu u odgovarajućoj količini, i da ima energije za naporan rad. Telo ima ugrađene mogućnosti da prerađuje hranu u potrebnu energiju.
Ali kada se osoba razboli, telo takođe ima ugrađene mogućnosti da dovede telo do oporavka. (Kažemo “ugrađene“; ali ovo nije sasvim tačno. Samo nas Božija moć može isceliti i održavati zdravim. Zaista, Bog je taj koji je načinio ne samo nas već i dobru prirodnu hranu koja nam je toliko potrebna i svo lekovito bilje!)
Ljudski sistem je sklon trošenju; ali, kada dođe do bolesti, redovne funkcije stavljaju se u stranu i telo počinje da se regeneriše. Umesto korišćenja energije za varenje hrane ili mišićnu aktivnost, telo prelazi na čišćenje, oporavak, i ponovnu izgradnju.
Kada se osoba razboli znači da su njeni organi postali izmoreni i preopterećeni toksinima. Bolest u stvari predstavlja napor prirode da očisti telo od toksina; da se telo odmori i popravi organe. Bolest treba da bude prijatelj, a ne neprijatelj.
Kada bolesna osoba odmara u krevetu, primajući samo minimum najhranljivije i najlakše svarive hrane, telo počinje sa procesom isceljenja. Rezultati mogu da budu zapanjujući. Bolesniku je potreban čist vazduh, zdrava hrana, brižna pomoć staratelja, odmor i čista voda.
Medicinski način: Ali pre nego što objasnomo kako se to radi, odgovorimo na pitanje koje se može postaviti: Po čemu se metod koji koristi zvanična medicina razlikuje? Umesto da se sistem očisti od nečistoća, teži se suprotnom: Hemikalije, za koje se zna da su otrovi, ubacuju se u telo. Pa ipak, čini se da je telu bolje! Šta se ovde desilo?Telo je, dok je bolesno, isključilo ili smanjilo aktivnost svih suvišnih funkcija kako bi se vršilo isceljenje. Osećate se slabo, ne možete puno da jedete, želite da ležite u krevetu i odmarate um i telo. Proces isceljenja napreduje i potrebna mu je pomoć kako bi uspelo.
Međutim, umesto pomoći, u telo se ubacuju otrovni lekovi. Telo se odmah aktivira. “Hej, moram da prestanem sa prirodnim procesom isceljenja – i borim se protiv otrova!“.
Sada je sve promenjeno. Bolest će se možda na kraju završiti ili ćete možda biti bolesniji na neki drugi način. Možda će naredni korak biti operacija.
Ali pravo isceljenje nije se odigralo. Sada su u telu dodatni otrovi, koji će ga u narednim godinama samo slabiti. Oni mogu da budu veoma uporni i često su učaureni u telu, donoseći vam kasnije probleme.
Vratimo sa sada prirodnim metodama pokretanja procesa izlečenja. Ako je stanje ozbiljno, dobro je početi sa postom na tečnosti, nakon čega sledi ishrana sokovima, a potom laki obroci. U ovom poglavlju ćemo govoriti o svemu ovome. Ako situacija nije previše ozbiljna, možemo da počnemo sa kratkim postom na sokovima ili biljnom kašastom ishranom. Uzmimo to u obzir.
Post na sokovima: Zdrava hrana za osobu narušenog zdravlja sastoji se od sveže ceđenih sokova od voća i povrća u sirovom obliku. Ovo je post, odnosno ishrana na sokovima.Tri ili četiri puta na dan daje se čaša sveže ceđenog, soka. Kod težih stanja se može konzumirati i više litara dnevno, u proseku između 2 i 3 litra za odraslu osobu. To može da bude sok od voća ili sok od povrća. Ponekad to može da bude mešani sok od voća i povrća. Najbolje voće je citrusno voće ili ananas. Najbolje povrće su šargarepa, cvekla, i/ili celer. Ovo je “povrće za salate“. Najbolja kombinacija voće – povrće su šargarepa i jabuka.
Kada je osoba uznemirena (fizički, mentalno, ili emocionalno), ova ishrana na sokovima vratiće je u normalu daleko bolje nego uzimanje lekova.
Uobičajena hrana (kao što su orašasti plodovi, hleb, žitarice, itd) se ne uzimaju u periodu od nekoliko dana do nekoliko sedmica, u zavisnosti od prirode i ozbiljnosti stanja.
Ponekad je potreban duži program čišćenja i sprovodi se rotaciona dijeta: Ona može da uključuje nekoliko dana posta na tečnosti, a nakon toga 1-3 dana lakih obroka. Očigledno je da se sve ovo mora sprovoditi pažljivo.
Ovakav program omogućava telu da se očisti od zaostalih štetnih materija koje bi, u slučaju da ostanu, izazvale propadanje organa. Kada se uvedu lekovi, proces propadanja samo se ubrzava! Prevelika količina nepotrebne hrane začepljuje sistem; brza hrana, pušenje, alkohol i gazirana pića samo pogoršavaju stanje. Uzimanje pilula i lekova kako bi se smanjili stomačni problemi, glavobolje, nesanica i manji problemi – ne pomažu situaciji već samo odlažu problem gde je katastrofa neminovna. Pre razmišljanja o preteranoj upotrebi lekova i operacijama, bolje je probati sa odmorom i postom na sokovima tokom nekoliko sedmica. Osobi koja je bolesna potrebno je čišćenje krvi, creva, bubrega i limfe. To se postiže odmorom, sokovima od svežeg, sirovog voća i povrća, konzumiranjem preparata od lekovitog bilja i sprovođenjem terapija kao što su klistiranje, hidroterapije, i ostale terapije koje ćemo pomenuti u ovoj enciklopediji.
Bolesni ljudi često imaju slab ili nikakav apetit. To je normalno! Radite sa prirodnim procesom umesto da se protivite.
U tom periodu ne treba koristiti veštačko hranjenje intravenskim metodama. Takve očajničke metode obolelom čine više štete nego koristi. Tačno je da, povremeno, lekar mora da primenjuje intravensko hranjenje – ali ovo prvenstveno u slučaju kome, insulinskog šoka, ili gubitka krvi u nesreći. (Slična greška se pravi kada se postoperativni slučajevi hrane istom hranom koja je i dovela do bolesti. Pogrešna hrana predstavlja osnovni uzrok hroničnih bolesti. Sistem za varenje reaguje na lošu hranu nadraživanjem, zapaljenjem, stvaranjem čira, i neoplastičnim promenama, kao i celom biohemijom tela.)
Umesto toga, treba da pustimo bolesne da se odmaraju i oporavljaju.
Evo kako se to radi:
Svaki dom treba da ima dobar sokovnik i blender. Blender za hranu je dobar kada ste zdravi; ali je električni sokovnik potreban i u zdravlju i pri bolesti. Čaša sveže napravljenog soka od sirove šargarepe, cvekle, ili celera pomoći će zdravima da ostanu zdravi, a bolesnima da se oporave. Govorimo samo o soku voća, dok se pulpa (čvrsti deo) baca u otpad.
U nekim bolnicama se pored redovnih obroka daju i voćni sokovi. Ovo ne može da deluje. Osobi koja boluje od zapaljenskog procesa (kao što je povišen pritisak, bronhijalna astma, artritis, nefritis, ili endokarditis) može se pomoći samo kada se sistematski leči sokovima od sirovog voća i povrća. Oni obezbeđuju idealnu kombinaciju zdravih nutritiva za zadovoljenje potreba bolesnih, kako bi mogli da povrate zdravlje.
Post na limunskoj vodi: Razmotrili smo post na sokovima od voća i povrća. Ali postoji i pravi post tj. gladovanje koje je izuzetno lekovito. “Kriza izlečenja“ se često javlja u nekom trenutku tokom bolesti. U slučaju infekcije, kriza izlečenja se obično javlja blizu početka bolesti dok traje povišena temperatura, itd. U većini slučajeva, gladovanje treba primeniti tokom ove temperature, i/ili tokom krize izlečenja.Ovo gladovanje se generalno sastoji od vode sa sokom limuna ili grejpfruta, bez zaslađivanja, koju bolesna osoba uzima što češće dok god joj to prija, bez prinude.
Ovo je gladovanje na limunskoj vodi. To nije strogo gladovanje samo na vodi, koje nije podjednako korisno. Imajte na umu da gladovanje samo na vodi uglavnom ne predstavlja najbolje rešenje.
U nekim slučajevima, dobro je da gladovanje traje jedan do tri ili više dana. Ovo je naročito potrebno tokom krize ozdravljenja (koja obično traje tri dana, ali ponekad može trajati i sedam dana).
U drugim slučajevima najbolje je smenjivati gladovanje i ishranu sokovima, smenjujući prvo dan ili dva gladovanja na vodi i limunskom soku, zatim dan ili dva na sokovima, pa opet gladovanje na vodi i limunskom soku.
Ponekad je najbolje davati samo sokove tokom nekoliko dana. Međutim, povremeno je najbolje smenjivati ishranu, prvo dan ili dva na ishrani sokovima, a zatim dan ili dva na lakim obrocima.
Opšte pravilo je da ne treba davati lagane obroke dok ne prođu primarni simptomi (temperatura, itd), dok se ne završi kriza, kada je osoba spremna da počne sa oporavkom.
Gladovanje pruža fiziološki odmor organizmu. Telo dobija najbolju šansu za čišćenje zaostalih nečistoća koje oštećuju telesne ćelije. Organi i strukture širom tela mogu da povrate, u što većoj meri, bivšu snagu. Nijedna hemikalija, operacija, ili zračenje ne mogu da obezbede to isceljenje; to mogu da ostvare samo sopstveni resursi tela. I telo će pokušati to da učini, ako mu se dopusti! Radite sa telom, a ne protiv njega.
Priroda je divan iscelitelj i lekar. Ubrzo nakon što osoba počne sa gladovanjem, sistem počinje da oksidiše (sagoreva) materijale iz telesnih tkiva. Oni se koriste za osnovne životne funkcije (bazalni metabolizam) dok lečenje traje.
Očigledno je da se gladovanje mora koristiti promišljeno i vešto. To nije stereotipni model koji se može primeniti jednako na sve. Jedna osoba će moći da gladuje bez nelagodnosti dok će se druga osećati loše pri jednom gladovanju – a možda pri drugom neće osećati nelagodnost. Osoba koja je blago bolesna će se ustvari osećati bolje uz gladovanje. Ali ona koja je prilično bolesna, ili su joj neki organi u lošem stanju, može se osećati gore prilikom prvog pokušaja gladovanja. Osoba koja je normalno veoma mršava možda neće moći da gladuje dugo kao osoba prosečne težine ili sa viškom kilograma. Ako se radi o hroničnom stanju, koje zahteva duže gladovanje, možda će biti potrebno trodnevno gladovanje, a nakon toga smenjivanje sa tri dana na laganim voćnim obrocima ili lakim obrocima (opisani dole).
