Ako se zna da je rusa (Chelidonium majus) – narodna imena: rosopas, žuta trava i zmijino mleko – u starim knjigama o lekovitom bilju nazivana milost Gospoda, Marijina trava, Božji dar, zlatni koren i koren za oči, može se zamisliti kakav je veliki ugled u širokim narodnim masama imala lekovita biljka koja se danas smatra otrovnim korovom. Razlog odbojnosti koja u naše vreme postoji prema njoj mogu da objasnim samo tako da su nastankom industrije lekova sve visoko vredne lekovite biljke proterane zato da bi se narod odvratio od njih i koristio sintetičke lekove.

 

Rusa je razgranata biljka visoka 30-80 cm koja cveta od maja do kraja leta i u jesen. Listovi su nazubljeni i slični su listovima hrasta. Iz stabljike i korena teče narančastožuti gusti sok. Rusa mahom raste na južnim obroncima šuma, na potpornim zidovima, tarabama i na šutu. Koliko god da je leto sušno a južne padine šuma isušene, iz biljke uvek teče velika količina gustog narančastožutog soka. Rusa se može naći i zimi kada sneg prekrije sve, ako je prethodno otkriveno njeno stanište.
 

Ova biljka ima sposobnost da pročišćava krv i da stvara crvena krvna zrnca, te bih je zato, pomešanu sa koprivom i izdancima zove, preporučila kod leukemije. Da bi se postigao uspeh, neophodno je dnevno piti najmanje dve litre čaja od navedene mešavine.

Rusa je pouzdani lek protiv teških oboljenja jetre ako se upotrebi u obliku tinkture. Odlična je i za metabolizam jer pročišćava krv i jetru. Ova lekovita biljka se s uspehom upotrebljava za lečenje oboljenja žuči, bubrega i jetre.  Preporučuje se i kod hemoroida praćenih peckanjem u završnom crevu i kod probadanja i bolova pri mokrenju, kao i kod zujanja u ušima. U ovim slučajevima može se dnevno piti dve do tri šolje čaja, u gutljajima (čaj ne treba kuvati, samo ga popariti).

Spolja se upotrebljava protiv zloćudnih bolesti kože, kurjeg oka, bradavica i neizlečivih lišajeva. Od ovoga čaja postepeno nestaju siva mrena i rožnate mrlje na očima. Sok od rosopasa pomaže čak i kada dođe do odvajanja rožnjače i krvarenja iz rožnjače. List se opere, pa se meka peteljka smrvi trljanjem između navlaženog palca i kažiprsta. Ovako dobijenom tečnošću kažiprstom se premažu uglovi zatvorenih očiju. Iako oči nisu direktno namazane, tečnost će dospeti u njih. Ovo se odnosi na sivu mrenu, oslabljeni vid i, preventivno, na zdrave oči ako se mnogo naprežu. Meni samoj to veoma prija kada u noćnim satima sređujem prispelu poštu. Pošto tada jako naprežem oči, iz bašte donesem list ruse i uglove očiju namažem njenom tečnošću onako kako je navedeno. Svaki put imam prijatan osećaj kao da je neka koprena skinuta sa mojih očiju. U prirodnoj medicini postoji način na koji se od rosopasa spravlja tinktura koja se kod navedenih bolesti uzima dva do tri puta dnevno, 10 do 15 kapi u malo vode.
 

 

Ima nekoliko godina kako su mi pričali o jednoj seljanci koja je pod desnim očnim kapkom imala crveni izraštaj veličine jagodice malog prsta. Očni lekar koji je ženi trebalo da prepiše naočari i kojem se stvar nije sviđala – izraštaj je imala već sedam ili osam godina a da joj nije pričinjavao tegobe – uzeo je isečak i poslao ga na analizu. Bila je reč o raku kože. Za mladu ženu je to – možete već zamisliti – bio užasan šok. Pošto je njena porodica pripadala krugu naših poznanika, imala sam prilike da joj skrenem pažnju na rusu. Bio je februar, a zima, na sreću, blaga. Rusa obično prezimi i ostaje zelena. Savetovala sam joj da biljku iz bašte presadi u saksiju kako bi joj bila pri ruci, te da obolelo mesto pet do šest puta dnevno maže narančastožutim sokom. Pošto je izraslina bila na oku, rekla sam joj i to da je ova biljna tečnost bezopasna za oči. Savetovala sam joj da jednom mesečno ide u Linc na zračenje, kao što joj je lekar odredio, mada se zračenjem kancerozna izraslina ne može uništiti nego, naprotiv, može doći do razaranja zdrave okolne kože a često i kostiju. Tačno pred Božić, veoma sam se obradovala kada sam saznala da je zloćudna izraslina nestala. Kada je žena došla kod mene, odmah na vratima mi je pala u zagrljaj. Očni lekar kod kojeg se lečila začuđenojuje pitao štaje to radila. Na njen odgovor da je jednom mesečno išla na zračenje u Linc, rekao je: „Ako je to zaista od zračenja, onda je pravo čudo.“ Još mi je ispričala da psihički ne bi izdržala da gleda do kostiju razjedena lica drugih pacijenata, koje je viđala na terapiji, da joj ja pred njena putovanja nisam ulivala onoliko snage, vere i samopouzdanja. Zato molim sve vas koji čitate ove redove: pomozite i vi ako naiđete na isti slučaj i poštedite svoje bližnje strašnog kraja. U naše vreme ekološke zagađenosti sve češće se događa da se zapaljena i odjednom natekla bradavica pretvori u rak kože.

 

Maljavost lica i pojačana maljavost nogu i ruku kod žena ukazuje na poremećaj rada bubrega.Pogođena mesta treba mazati sokom od rosopasa koji se dobija ceđenjem u sokovniku (u frižideru, sveži sok može da se čuva i do pola godine); sok se nekoliko sati ostavi na koži da ga ona upija, a posle toga se ispere blagom sapunicom pa se koža, pošto se malo isušila, namaže mašću od nevena ili uljem od kamilice ili od kantariona. Uz to valja sprovesti kuru čajem od koprive pijući najmanje tri do četiri šolje čaja raspoređenog na ceo dan i primeniti sedeće kupke od rastavića kako bi se time poboljšala prokrvljenost bubrega.
 

Jedan poznanik iz okoline Majnca je u svojim svakodnevnim šetnjama upotrebljavao sok od ruse kako je navedeno. Pri tom ga je pratio njegov verni vučjak, ne više mlad. Jednom je sokom od ruse premazao oči psa, što je ovome naizgled stvarno prijalo, jer je svaki put, kada bi njegov gospodar upotrebljavao sok od ruse, seo pred njega gledajući ga molećivo.
 

Ujednoj parohiji u Gornjoj Austriji, gde sam u novembru održala predavanje, upoznala sam jednog paroha koji je nosio naočare. Kada sam u februaru ponovo došla, više ih nije nosio. Kako je paroh sam ispričao, od novembra je svakodnevno sledio moj savet u vezi sa sokom od ruse. Osim toga, po njegovim rečima, sada vidi mnogo bolje nego ranije sa naočarima. Tada je listove ruse morao da bere ispod snežnog pokrivača. Ovo navodim zato da bih pokazala da se neke lekovite biljke u svežem stanju mogu naći čak i zimi kada je sav biljni svet naizgled mrtav.

Preuzeto iz knjige: Zdravlje iz Božje apoteke – Marija Treben