Slabost mišića, umor, stres i klonule oči, teškoće pri disanju, gutanju i govoru.

Simptomi se postepeno javljaju, a najgore je u večernjim satima. Oboleli se žali na teškoće pri žvakanju, gutanju i govoru.

 

 

Adolescenti i mladi ljudi, naročito žene, najviše su skloni ovoj vrsti problema, mada se ponekad javlja i kod beba i ljudima starijim od 40 godina. Kod ovih poslednjih uzrok je u tumoru na grudnoj žlezdi. Retko se javlja nakon 50. godine.

 

Najčešće ova bolest zahvata mišiće lica i vrata, ali i one od trupa i ekstremiteta. Pojedini su slučajevi manje opasni, dok drugi vrlo brzo imaju fatalan ishod, naročito ako su pristuni problemi i u sistemu organa za disanje. Razvoj bolesti varira; moguća je i dugotrajna ponovna pojava iste nakon oporavka.

 

Smatra se da je to autoimuno oboljenje koje sprečava normalan rad jednog enzima (acetil-holina), odgovornog za kontrakciju mišića. (Postoje pretpostavke da je možda prisutan i višak holinesteraze u mioneuralnoj sinapsi, zbog kog nervni impulsi ne uspevaju da izazovu normalnu mišićnu kontrakciju, mada je takva pretpostavka manje verovatna).

 

Nervni impulsi ne dospevaju do mišića preko neuromišićne sinapse, ili zbog nedostatka acetilholina ili zbog slabe reakcije mišića na isti. Moguće je prisustvo i autoimunog faktora (tj. u organizmu ima toliko toksina da ne može normalno da funkcioniše).

Stoga, glavni je uzrok možda u autointoksikaciji. Toksini se nagomilavaju u krvi usled raznih hemikalija, hroničnog zatvora, i drugog, koji uništavaju mišićni sistem ili uzrokuju druge sisteme u telu da to čine.

 

Hronični zatvor može uzrokovati da slepo crevo pritiska ileocekalni otvor, zbog čega bi se otrovi iz debelog creva vratili u tanko crevo, što je opasno, jer se u tankom crevu mnogo brže apsorbuju i odlaze u krvotok.

 

 

– Pročistite debelo crevo ispiranjem istog ili visokim klistirom. Nekoliko dana budite na postu sa sokovima od voća/povrća. Odradite 5-dnevni program čišćenja creva ili pak koristite samo crevnu formulu #1 koju i sami možete napraviti kod kuće, po receptu dr Šulca.

 

– Počnite da jedete zdravu i bogatu hranu, nemojte se prejedati, i obavezno jedite velike količine biljnih vlakana (da biste sprečili zatvor). Pijte dosta tečnosti.

 

– Nedostatak vitamina A dovodi do degeneracije mišića i kičmene moždine. Najbolje je da se uzima u obliku karotena (sok od šargarepe, i zeleno i žuto povrće). Za mišiće i nerve važni su i vitamini B grupe, vitamin C (sok limuna), E (400 IU), kalcijum (soja, zeleno lisnato povrće), magnezijum (orašasti plodovi, semenke, mahunarke), kalijum (beli pasulj, krompir, banane, cvekla), mangan (tofu, batat, braon pirinač, leblebije, ananas) i cink (tofu, sočivo, seme konoplje).

 

– Lecitin je veoma bitan za zdravlje nerava, kao i hlorofil.

 

– U dobru hranu spadaju i heljda, proso, raž i čorba od ljuski crvenog krompira.

 

– Izbegavajte biljke iz porodice pomoćnica (Solanaceae), jer one sadrže solanin koji ometa neurotransmiter acetilholin. U te biljke spadaju paradajz, beli krompir, zelene i crvene paprike, patlidžan i duvan.

 

– Izbegavajte belo brašno i mlečne proizvode, naročito prženu hranu, meso, životinjske masti, sir i jaja.

 

– Nemojte prekomerno raditi. Naučite da se opustite, da radite umereno i da češće pravite pauze u radu.

 

– Pomalo šetajte po napolju i postepeno izgrađujte snagu, samo nemojte preterivati. Malo šetnje je korisno, ali previše fizičke aktivnosti će vam škoditi.

 

– U korisno lekovito bilje spadaju: brest, gavez, ovas i biljke za lečenje nerava poput kapice, hmelja, kamilice, odoljena, anđelike, betunike (crvene metvice) i malih količina lobelije.