U početku: blago do umereno drhtanje šake ili šaka u mirovanju, osećaj tereta i usporenosti, sklonost ka bržem umaranju, ukočenost mišića, gubitak sposobnosti koje iziskuju rad prstiju i palca (pisanje, zakopčavanje dugmića, sviranje klavira…).

 

Kasnije: depresija, gubitak apetita, krutost mišića, kruta nagnutost tela, gegajući hod, balavljenje, drhtavice, ukočen izraz lica i ometen govor.

 

Telo postepeno postaje ukočeno dok se udovi ukrućuju. Može doći i do demencije. 

 

Glavni znakovi su drhtavica pri mirovanju, krutost mišića i usporeni pokreti. Drhtavica i usporenost uglavnom se javljaju prvo u jednom udu, a onda se prenose na drugi ud na istoj strani tela, pa kasnije i na drugu stranu. Obično prvo ruke obole pre stopala.

 

 

Parkinsonova bolest je progresivna degeneracija nervnog sistema, kada nervne ćelije u baznom moždanom ganglionu bivaju uništavani.

 

Mada se ne zna tačan uzrok, simptomi se javljaju usled nedostatka dopamina u mozgu. Taj dopamin stvara samo telo, i on prenosi poruke od jednog neurona do drugog. Istovremeno se u telu stvara jedan drugi neurotransmiet – acetilholin, koji održava ravnotežu sa dopaminom. Kada nema dovoljno acetilholina, nastaje miastenija, a kada nema dopamina, nastaje Parkinsonova bolest.

 

U slučaju Parkinsonove bolesti, problem je u uništavanju ćelija koje stvaraju dopamin, dok ponekad uzrok može biti i blokada receptora dopamina u mozgu.

 

Jedan od mogućih uzroka ovog poremećaja jeste prevelika količina toksina u telu koja treba da se pročisti kroz jetru. Faktor predstavlja i previše štetnih hemikalija, lekova, toksina u mesu, itd. Poznato je da jedna hemikalija iz heroina direktno uništava glavne moždane ćelije koje sprečavaju nastanak Parkinsonove bolesti. Tome doprinosi u većoj meri i višegodišnja nezdrava ishrana.

 

 

– Veoma je važno da obolela osoba bude fizički aktivna, jer mišići koji se ne koriste atrofiraju mnogo brže. Odlućnost i poverenje u program fizičke aktivnosti sprečiće razvoj bolesti bolje od bilo čega drugog. Svaka vežba pokreće mišiće. Stoga, upražnjavajte veliki broj različitih jednostavnih vežbi! Kupite knjigu o dizanju tegova, samo naravno, dižite mnogo manje tegove. Kada koračate, zamahujte rukama jako pored tela. Veoma su važne i vežbe za zglobove (kao i vrat).

 

– Stopala neka vam budu malo razdvojena pri hodanju, a pri skretanju pravite male korake.

 

– Pisanje, kucanje, rad sa glinom i tome slično od koristi je za prste.

 

– Dišite duboko

 

– Često se odmarajte

 

– Čitajte naglas, da biste pokretali mišiće vilice.

 

– Sve što vam je teško da uradite treba da radite svakog dana.

 

– Gojaznost predstavlja prepreku; zato smršajte.

 

– Helaciona terapija možda bude od pomoći.

 

 

– Zdrava ishrana, odmor, fizička aktivnost na svežem vazduhu, dovoljan unos tečnosti i izlaganje sunčevoj svetlosti pomažu da se uspori razvoj bolesti.

 

– Oktokosanol, kojeg ima u ulju od pšeničnih klica, pomaže mebrani nervnih ćelija.

 

– Jedite hranu i uzimajte dodatke koji sadrže antioksidanse. Najvažniji je vitamin E (3200 IU dnevno) i vitamin C (sok od limuna). Oni usporavaju razvoj bolesti za 2-3 godine! Teoretski, oni koji unose veće količine ovih vitamina nikada neće ni oboleti od Parkinsonove bolesti. Čini se da su oštećenja naneta od strane slobodnih radikala uzrok oštećenja moždanih ćelija koje proizvode dopamin.

 

– Uzimajte koenzim Q10 (200 mg), tiamin (5000 mg), cink (biljni izvori) i vitamin B12 (100 mcg).

 

– Izgleda da i prirodni dodaci gvožđa pomažu u nekim slučajevima. Prirodni dodaci gvožđa u isrhani stimulišu produkciju tirozina – enzima koji učetvuje u produkciji dope (koji se pretvara u dopamin).

 

– Bob sadrži više prirodne L-dope od bilo koje druge biljne hrane. Potrebno je oko 480 mg kuvanog boba da bi L-dopa imala fiziološki efekat na Parkinsonovu bolest. Nedavno je bilo otkriveno da proklijali bob sadrži 10 puta više L-dope od neproklijalog boba. Počnite da ih jedete odmah po pojavi bolesti!

 

 

– Ginko se koristi za lečenje Alchajmerove bolesti, za oporavak od šloga, ali je od pomoći i u slučaju Parkinsonove bolesti.

 

– Kantarion sprečava lučenje enzima koji ometa prdukciju dopamina u mozgu. Uzimajte 20-30 kapi tinkture od kantariona na dan.

 

– Pasiflora (Hristov venac) sadrži dva jedinjenja koja navodno deluju protiv Parkinsonove bolesti: harmalin i harminske alkaloide. Uzimajte 10-30 kapi 3 puta dnevno standardne tinkture.

 

– Ulje od žutog noćurka je smanjilo drhtavicu usled Parkinsonove bolesti kod 55% onih koji su nekoliko meseca uzimali 2 kašičice dnevno.

 

– Gospina papučica (vrsta orhideje) ublažava drhtavice i depresiju. Uzimajte 3-9 grama tinkture. Za bolje rezultate ubacite i kapicu.

 

– Unos aluminijuma je uzročni faktor Alchajmerove bolesti, ali može biti i uzrok Parkinsonove. Zato nemojte koristiti aluminijumsko posuđe ili dezodoranse koji ga sadrže (alum je aliuminijum). Izbegavajte i olovo, pošto oboleli od Parkinsonove bolesti imaju visoke nivoe olova u mozgu.

 

– Izbegavajte prerađenu hranu, kafu, čaj sa kofeinom, šećer i duvan.

 

– L-dopa (L-dihidroksifenilalanin) u vidu leka levodop predstavlja sintetički dopamin, koji se pacijentima daje da bi nadoknadili nedostatak istog. Zanimljivo je da pravi dopamin (iz izvora životinjskog porekla) ne može da se uzima, jer u mozgu postoji barijera krvi koja ga odbija. Mada je levodop prihvatljiv (pošto se u bazalnom ganglionu pretvara u dopamin), ipak treba u obzir uzeti sledeće dve stvari: 

 

1) Vitamin B6 poništava efekat levodopa, tako da ne možete imati zdravu ishrani zajedno sa korišćenjem lekova, zato je najbolje da koristite samo biljne preparate.

 

2) Levodop obično ima sledeće neželjene efekte: mučnina, povraćanje, nesanica, zbunjenost, nemir i oštećenje jetre i bubbrega. U mnogim slučajevima L-dopa i karbidopa mogu da pogoršaju stanje i smatra se da skoro da nemaju nikakav blagotvoran efekat na polovinu onih koji ih uzimaju.