Neki od sledećih: nemogućnost učenja, nedostatak koncentracije, lako mu se odvraća pažnja, prokrastinacija (odlagaganje sa rešavanjem problema ili zamena prioritetnih sa nebitnim stvarima), neposedovanje cilja i prioriteta u životu, nemogućnost koncentrisanja, teškoće pri rešavanju problema, brzoplet i aljkav način rada, nemogućnost raspoređivanja vremena, nemogućnost pamćenja događaja, promene raspoloženja, zaboravnost, nemir pri spavanju, olako gubljenje stvari, psihička odsutnost.

 

 

Poremećaj nedostatak pažnje (ADD) je srodan hiperkinetičkom poremećaju (ADHD). Razlika je u tome što ovaj prvi predstavlja neku neodređenu vrstu slobodoumnosti, odsutnosti, dok ADHD može to isto biti, ali i ne mora, već je osoba hiperaktivna i može drugima smetati. Ona je obično imala više problema u prošlosti, uključujući hiperaktivnost i nesposobnost učenja. 

 

Delimični poremećaj nedostatka pažnje se odnosi na osobe od 18 godina i starije koje imaju ADD. ADD ili ADHD se mnogo češće javlja kod dečaka nego kod devojčica.

 

Mnogi stručnjaci za dečje bolesti smatraju da ADD i ADHD ne postoje, već da su oba ova „poremećaja“ izmišljena da bi se zaposlilo više psihologa i psihijatara.

 

Pošto se mnogi roditelji plaše mogućnosti da njihovo dete ima ADD ili ADHD, oni ga odvedu kod lekara na kontrolu, koji im često kažu da njihovo dete pati od teškog poremećaja koji se zove ADD ili ADHD, i da zbog toga mora da uzima lekove. A neki od tih lekova su opasni po zdravlje dece.

 

Čest razlog što su mnoga deca današnjice hiperkativna ili psihički odsutna jeste savremeni „civilizovan“ način života. Deci se daje da jedu previše rafinisane hrane kod kuće i isto toliko brze hrane van kuće. Zatim dugo se voze u školskim autobusima i isto toliko sede po učionicama, gde nastavnicima nije dozvoljeno da ih disciplinuju. Tako deca počnu da divljaju, nije im dozvoljeno da se uče radu (zbog tzv. „dečijih prava o radu“), odrastaju uz destruktivan TV program, i onda izlaze u grad gde nauče sve o uličnim drogama. Pored toga, mnoga deca žive u kućama gde se članovi porodice svađaju, pijanče ili drogiraju, ili žive sa jednim roditeljem koji nije stalno kod kuće. Ako ovo znamo, onda nije ni čudo što simptomi ADD-a i ADHD-a postaju prava epidemija. 

 

Najčešći lek koji se daje deci za ADD ili ADHD jeste metilfenidat (prodaje se pod imenom „ritalin“). Ovo jako hemijsko jedinjenje je toliko slično kokainu da u medicinskim ispitivanjima jedno drugom često služe kao zamena. Ritalin „pomaže“ detetu da se koncentriše tako što ga pretvara u uskoumnog robota. Taj lek uništava njegovu radoznalost, maštovitost, druželjubivost i energičnost.

 

 

 

– Mnogi simptomi će nestati kada se detetu da zdrava hrana, kada mu se pruži roditeljska ljubav, dozvoli da se lepo odmori uveče i kada mu se da prilika da vredno i odgovorno radi, a naročito u pogledu pomaganja drugima.

 

– Verujte detetu, slušajte ga, radite zajedno i provodite vreme sa njim.

 

– Dajte detetu da jede zdravu hranu: sveže voće i povrće, dodaci vitamina i minerala iz biljnih izvora, kao i sok od šargarepe.

 

– U kući treba da postoji uređen način rada tokom dana, gde i dete ima svoje dužnosti (na šta mu treba i toplo zahvaliti). Time se detetu obezbeđuje osećaj sigurnosti i samopoštovanja.

 

 

– Umesto ritalina, svakog dana detetu dajte vitamine B grupe, najbolji izvor je nutritivni kvasac, tiamin (25 mg), vitamin B6 (100 mg), pantotensku kiselinu (50 mg), folnu kiselinu (400 mcg), beta-karoten (sok od šargarepe), vitamin C (sok od limuna kivi), vitamin E (400 IU), kalcijum (zeleno lisnato povrće i mahunarke), magnezijum (mahunarke, orašasti plodovi i semenke) i cink (15 mg). Kalcijum i magnezijum deluju umirujuće na dete.

 

– Ishrana sa nezasičenim masnim kiselinama ublažava ADD i ADHD. Dajte detetu svakog dana po 4 kašičice ulja od lanenog semena.

 

– Dajte mu da jede složene ugljene hidrate (žitarice u celom zrnu), a ne jednostavne šećere.

 

– Možda je dete alergično na mleko (ili pak nešto drugo). Ako zbog neke hrane postaje hiperaktivno, izbacite je iz ishrane, pa vidite da li će doći do promena.

 

– Izbacite iz ishrane svu brzu, zašećerenu, prerađenu i prženu hranu. Nema više ni kafe ni gaziranih sokova.

 

– Ekstrakt od korena odoljena daje dobre rezultate.

 

– Deca sa ADD ili ADHD-om često imaju višak teških metala u sebi. Preduzmite korake da pronađete izvore istih i eliminišite ih

 

– „Preporučujem svim roditeljima da pročitaju knjigu dr Vilijama Kruka – „Help for the Hyperactive Child“ – ili neku drugu odličnu knjigu o ADD-u i hiperaktivnosti od dr Doris Repa. Možete posetiti i laboratorije koje nude usluge testova na alergene iz hrane, koje mere i IgE i IgC antitela, i koje vas testiraju na 100 različitih vrsta hrane, uz detaljno uputstvo za ishranu.