Insipidni dijabetes: jaka žeđ i izbacivanje ogromne količine urina, bez obzira koliko se vode popije.

 

Dijabetes melitus tip I (zavisan od insulina, poznat i kao juvenilni dijabetes): jaka glad, žeđ, mokrenje, depresija, slabost, zamagljen vid, suva usta i povraćanje.

 

Dijabetes melitus tip II (dijabetes kod odraslih): neobična žeđ, često mokrenje, opšta slabost tela, gojaznost, poremećaji sa kožom, čirevi, zamagljen vid i suva usta.

 

 

Dijebetes melitus je treći po redu najveći ubica u Americi; nastaje usled poremećaja u lučenju insulina iz pankreasa. Bez insulina, telo ne može da iskoristi glukozu – važnu vrstu šećera u krvi. Nivo glukoze u krvi iznad 180 mg porcenta čini da višak šećera pređe u urin, koji zato postaje sladak (mellitus znači „sladak“). Reč „dijabetes“ je nastala od grčke reči koja znači „teći“, zato što dijabetičari izbacuju premnogo urina.

 

Da sumiramo: kod dijabetesa melitusa (tip I, ili dijabetes zavisan od insulina), pankreas ne može da stvara insulin protreban za korišćenje glukoze. To je dijabetes koji se javlja u detinjstvu. 

 

Kod ređe vrste dijabetesa, insipidnog dijabetesa (tip II, ili dijabetes nezavisan od insulina), pankreas stvara dovoljno insulina, ali telo ne može da ga iskoristi kako treba. To se zove dijabetes odraslog doba.

 

Kod pojedinih ljudi dijabetes melitus nastaje kao posledica stresa, gojaznosti ili trudnoće. I određene vrste lekova ga mogu izazvati, poput oralnih kontraceptivnih sredstava, adrenalnih koritkosteroida, genitoina ili tiazid diuretika. Ishrana sa dosta šećera i belog brašna takođe može dovesti do dijabetesa, pa i hipotiroidizam ili parazitska oboljenja (naročito kod dece).

 

Zanimljivo je da ljudi koji jedu mnogo šećera vremenom prestanu da osećaju pravi ukus, tako da moraju da uzimaju sve više šećera! Ljudi oboleli od dijabetesa tip II takođe imaju ovaj problem sa čulom ukusa. Zato ostavite šećer i naučite da uživate u prirodnim ukusima vaše hrane.

 

Pošto dijabetičari ne mogu da iskorišćavaju glukozu za energiju, oni gube na telesnoj težini i telo im slabi usled viška proteina i masti u telu. Zato oni i bivaju mnogo gladni i mogu da pojedu veliku količinu hrane.

 

Dijabetes izaziva slabo zarastanje rana, veći rizik od infekija, i brojne probleme sa vidom, bubrezima, nervima i srcem.

 

 

– Jedite manje obroke (ako je potrebno, jedite ih češće). Nemojte da jedete uveče i dobro sažvaćite hranu. Prejedanje može izazvati dijabetes ili ga pogoršava ako već postoji.

 

– Čorbe od povrća i sveže voće su hranljivi. Takva ishrana sa dosta ugljenih hidrata i vlakana smanjiće potrebu za insulinom, a smanjiće i količinu masti u krvi. (Ishrana sa malo vlakana može da izazove dijabetes). Proteine unosite iz biljnih izvora. Ishrana bez masti smanjiće i nivo šećera u krvi.

 

– Crni luk i grašak snižavaju šećer, kao i sirova hrana. Jedan čovek je smanjio svoju dozu insulina sa 60 na 15 jedinica dnevno, zato što je povećao unos sirove hrane. Jedite sirov beli luk svakog dana. On snižava nivo šećera u krvi.

 

– Vitamin C (1-3 g dnevno) poboljšava toleranciju na glukozu i snižava nivo sorbitola kod dijabetičara. Sorbitol je vrsta šećera koja se nagomilava u očima i oštećuje i njih i nerve i bubrege. Vitamin E (900 IU) poboljšava toleranciju na glukozu, sprečava oštećenja krvnih sudova i štiti od dijabetičke katarakte. Vitamin B6 (1800 mg) poboljšava toleranciju na glukozu kod žena obolelih od dijabetesa usled trudnoće ili uzimanja pilula za kotrolu rađanja. Vitamin B12 (500 mcg, 3 puta na dan) ublažava oštećenje nerava usled dijabetesa. Ljudima koji su svakog dana uzimali po 16 mg biotina opao je nivo glukoze za 50%, a imali su i manje bolove usled dijabetičkog oštećenja nerava. Hrom (200-1000 mcg) poboljšava toleranciju na glukozu. Magnezijum (1000 mg) dovodi do poboljšanja u produkciji insulina kod starijih ljudi i ublažava štetu nanetu očima. Cink (15-25 mg) snižava šećer. Koenzim Q10 (120 mg) je potreban za normalan metabolizam ugljenih hidrata. Inozitol (500 mg, 2 puta dnevno) ponekad može da obnovi oštećene nerve.

 

– Jedno istraživanje je otkrilo da dijabetičari ne bi trebalo da uzimaju velike količine niacina (vitamina B3), tiamina (B1), PABE (paraaminobenzoinske kiseline, još jedna vrsta vitamina B), kao ni vitamin C, mada ih treba unositi umereno i redovno. Nekoliko studija je pokazalo da visoki nivoi niacina (B3) pogoršavaju toleranciju na glukozu, te da dijabetičari ne treba da ga uzimaju.

 

 

– Prestanite da jedete šećer, belo brašno, masnu hranu, jaja, sir, previše biljnog ulja, ukvarene orašaste plodove i semenje. Nemojte ni slučajno konzumirati duvan, niti se približavati onima koji ga konzumiraju, jer duvan koči cirkulaciju i time pogoršava stanje. Nemojte piti kravlje mleko.

 

– Nemojte jesti voće i lubenice u velikim količinama, kao ni banane i jabuke, mleko ili neku hranu sa šećerom. Kafa povećava nivo šećera u krvi. Izbegavajte hranu koja sadrži gluten (raž, pšenica, ovas, ječam). Jedite heljdu, pirinač i kukuruz, jer oni ne sadrže gluten.

 

– Jedite uvek u isto vreme. Žvaćite hranu i nemojte žuriti sa gutanjem. Što brže jedete, brže se podiže nivo šećera.

 

 

– Budite fizički aktivni; time poboljšavate cirkulaciju, koja je uvek loša kod dijabetičara. Time takođe i snižavate nivo šećera u krvi.

 

– Piskavica sadrži šest jedinjenja koje pomažu u regulaciji šećera. Crni luk se vekovima koristi u Evropi i Aziji za lečenje dijabetesa. U Indiji se biljka srebrna svilenica koristi u istu svrhu.

 

– Medveđe grožđe sadrži grupu jedinjenja, zvanih fenolični glikozidi, koji pomažu bubrezima da izbace višak šećera. Koren maslačka snizio je nivo šećera u eksperimentima sa životinjama. On sadrži jedinjenja nalik insulinu i može zapravo i da ga zameni u određenoj meri.

 

– Borovnica pomaže lučenje insulina, a bobice kedra pomažu panrkeasu. U ostalo korisno lekovito bilje spadaju: crni orah, ehinacea, čičak, buču, koren maslačka i medveđe grožđe.

 

– Dr Džejms Djuk kaže da je svakodnevno uzimanje tropske biljke Neurolaena lobata bilo pomoglo ženama sa ostrva Trinidad da potpuno normaliziju nivo šećera u krvi.

 

– U slučaju napada hiperglikemije, pozovite hitnu pomoć, pošto mora da vam se daju tečnost, elektroliti i moguće insulin.

 

– U slučaju hipoglikemije, odmah popijte voćni sok ili bilo šta što sadrži šećer. Ako ste zavisni od insulina, sa sobom uvek nosite kesu sa glukagonom.

 

– Tople i hladne obloge na predeo pankreasa i bubreg podstiče produkciju insulina, kao i izlučivanje iz bubrega.

 

– Dobro se brinite o svojim stopalima, jer ona mogu vrlo lako da dobiju neku infekciju, a za razliku od onih koji nisu dijabetičari.

 

– Ako vaše dete pati od dijabetesa, objasnite njegovom učitelju koji su upozoravajući znaci hipoglikemije i hiperglikemije.

 

 

– Dijabetičari koji nisu zavisni od insulina imaju visok nivo šećera u krvi. Evo nekoliko sugestija:

 

– Jedite više zdrave hrane, poput voća, povrća, žitarica, mahunarki, orašastih plodova i semenja. Oni su bogati vlaknima i pomažu stabilizaciji šećera u krvi.

 

– Nemojte previše jesti slatku ili masnu hranu.

 

– Dr Džonatan Vrajt kaže da treba uzimati hrom-polinikotinat, jer je on najsličiniji hromu koji utiče na toleranciju organizma na glukozu – unutrašnji prirodni regulator šećera u krvi. 

 

– Svakodnevna fizička aktivnost, 2 puta dnevno. Fizička aktivnost je najbolji prijatelj insulina. On pokreće šećer iz krvi u ćelije.

 

 

Opšti plan lečenja ove bolesti je u suštini isti kao i u slučaju lečenja gojaznosti, na koju veoma liči. Ipak, u slučajevima dijabetesa sa omršavelošću, primene veoma hladne vode (naročito uranjavanje u vodu kao u slučajevima gojaznosti ili dijebetesa sa gojaznošću) mora da se izbegava, te da se vrše samo kratkotrajne primene hladne vode, koje jačaju telo i pojačavaju proces sagorevanja ugljenika do umerenego nivoa. Posebna pažnja mora se posvetiti poboljšanju varenja u crevima.