Kristoferovi su se smestili u prostranom smeštaju koji je imao i kancelariju u prednjem delu za Rejevu lekarsku praksu. Od hrane su imali samo nekoliko kutija koje su spremili prilikom polaska, pa su na ulaz kancelarije stavili obaveštenje da su stigli nadajući se pacijentima. Meštanima to uopšte nije bilo jasno pošto nisu ni čuli za tako nešto kao što je „naturopata“. Imali su jedino iskustva sa ortodoksnim lekarima. Kada se već Rej uplašio da će ostati gladni, pojavila se nekolicina pacijenata od kojih je većina imala manje smetnje kao što je atletsko stopalo ili iščašenje stopala. To nije bilo dovoljno da porodica Kristofer plati račune i da se prehrani.
Jednog jutra kada je ušao u čekaonicu svoje ordinacije, Rej je zastao u čudu. Bila je puna. Pacijenti su stajali gde god se moglo stajati čekajući na susret sa novim naturopatom koji je došao u njihov grad. Pacijenti su bili najbolja reklama koju je mogao da poželi. Preporuka od usta do usta išla je od ljudi koji su godinama imali zdravstvene tegobe, a ortodoksna medicina im nije mogla pomoći. Jednoj ženi su artritični zglobovi konačno oslobođeni muka, jednom astmatičaru su se najzad otvorili disajni putevi, a žrtva polio infekcije je konačno prohodala.
Dogodio se i jedan dramatičan slučaj kada se pojavio čovek u kolicima u potrazi za oslobođenjem od bola, ali se pomirio sa doktorskom dijagnozom da više nikada neće moći da hoda. „Znam da mogu da vam uklonim bol, ali ako biste hteli da opet prohodate mislim da vam i u tome mogu biti od pomoći“ reče mu Rej. Dobivši uputstva za ishranu koja ne izaziva lučenje sluzi i biljne preparate, čovek je otišao kući sa novom nadom. Nakon nekoliko meseci hodao je po gradu pričajući o doktoru Kristoferu.
SVETOST ŽIVOTA
Tokom svoje lekarske prakse doktor Kristofer se protivio takozvanoj „kontroli rađanja“, odnosno odbijao je da radi abortuse. Sećao se kako je jedna ratoborna mlada žena došla da traži da abortira. Iako je već imao raspored pacijenata za ceo dan, primio ju je i sat vremena razgovarao sa njom o svetosti života. „Pustite da dođe ta beba na svet. Podarite joj život, starajte se o njoj i pružite joj ljubav“.
„Mrzim te!“ zavrištala je žena i skočila sa stolice. „Da imam pušku, sad bih te na mestu ubila! Otarasiću se ove bebe, a ako ti to nećeš da uradiš, naći ću doktora koji hoće!“ Dok je žurila da napusti njegovu kancelariju, doktor Kristofer ju je preklinjao da ne zaboravi šta ju je posavetovao.
Posle godinu dana žena se pojavila u kancelariji, držeći u naručju slatku bebu. „Htela sam da Vam se zahvalim“, reče ona mazeći bebinu glavicu. „Rekla sam bila da Vas mrzim i da bih Vas ubila, ali ste me naterali na razmišljanje. Našla sam tri druga doktora. I svaki put dok sam sedela u čekaonici, čula sam Vaš glas. I nisam mogla. Ova beba mi je izmenila život, to je nešto najlepše što sam ikada mogla da dobijem“.
Jednog dana zazvonio je telefon. Na vezi je bila žena sa teškim krvarenjem od kojeg samo što nije izgubila bebu. Imala je ranije pobačaje i htela je da sačuva ovu bebu. Rej joj je rekao da ostane u krevetu dok on ne stigne. A onda je opet zazvonio telefon i na vezi je bila žena na drugom kraju grada u istoj kritičnoj situaciji. I njoj je rekao da bude u krevetu. Ubacio je više bilja u torbu i pojurio. Obema ženama je rekao da na svakih pola sata piju po pola šolje čaja od američke biljke zvane „lažni jednorog“ (Chamaelirium luteum) dok krvarenje ne prestane, da ostanu u krevetu i piju mnogo svežih sokova. Za nekoliko meseci obe su došle da doktoru Kristoferu pokažu svoje potpuno zdrave bebe.
