Rođen sam kao sin jedinac u veoma siromašnoj porodici. Siromašnoj do te mere da nismo imali dovoljno hrane, a kamoli nešto više. U retkim prilikama imali bi smo malo riže u kući. Majka bi pripremila skromni obrok i uvek bi istresala svoj deo na moj tanjir govoreći:
“Jedi, sine, ja nisam gladna.” – Ovo je bila njena prva laž.
Kada sam malo odrastao, moja majka bi, po svršetku kućanskih poslova, otišla do reke koja se nalazila ispod kuće, nadajući se da će uloviti ribu kako bih ja jeo zdravu hranu i razvijao se kao svako drugo dete. Jednom prilikom, hvala Bogu, uspela je uloviti čak dve ribe. Požurila je u kuću i spremila obe ribe i stavila ih pred mene.
Ja sam malo po malo jeo ribu, a moja je majka jela ono što je ostajalo iza mene na kostima. Videvši to, moje je srce zatreperilo i onu drugu ribu stavio sam pred majku, a ona ju je vratila rekavši:
“Sine, pojedi i ovu drugu, jer znaš da ja ne volim ribu.” – Ovo je bila njena druga laž.
Vreme je prolazilo i došao je dan mog polaska u školu. Kako nismo imali dovoljno sretstava za moje školovanje, majka je otišla u jednu trgovinu odevnih predmeta i dogovorila se s vlasnikom da će prodavati odeću po kućama uglednih i bogatih ljudi. Jedne hladne i kišovite noći, majka se duže zadržala na poslu. Čekajući je kod kuće, zabrinuo sam se i izašao je potražiti. Ugledao sam je kako nosi torbu s odećom i kuca na vrata tuđih kuća.
Zovnuo sam je: “Majkoooo, hajde dođi. Idemo kući, kasno je i hladno. Možeš nastaviti sutra ujutro!”
Ona se nasmijala i rekla: “Sine moj, ja nisam umorna.” – Ovo je bila njena treća laž.
Došao je dan polaganja školskih ispita. Iako je bilo veoma vruće, majka je želela poći sa mnom u školu. Sunce je pržilo zemlju, a površina peska titrala je od vrućine. Ušao sam u školu, a ona je ostala čekati u školskom dvorištu, strepeći za moj uspeh. Kada su ispiti završili, izašao sam iz škole, a ona me dočekala s toplim majčinskim zagrljajem, ispunjenim ljubavlju i milošću. U ruci je držala hladan i svež sok koji je kupila radi mene. Kada sam ga počeo piti, okrenuo sam se i pogledao u nju: niz njeno čelo slivale su se kapljice znoja.
Pružio sam joj čašu i rekao: “Majko, pij”, a ona reče:
“Sine, samo ti pij. Ja nisam žedna.” – Ovo je bila njena četvrta laž.
Nakon smrti mog oca, majka je živela teškim udovičkim životom. Preuzela je svu odgovornost za vođenje kuće, jednostavno – morala se brinuti o svemu. Život je postao teži, a mi smo često gladovali. Pored naše kuće živeo je moj stric, inače veoma dobar čovek. On nam je često slao hranu da ublažimo glad. Kada su susedi videli da je naše stanje postalo nepodnošljivo, savetovali su majku, koja je još uvek bila mlada, da se uda za čoveka koji bi nam pomagao. Međutim, moja je majka odbila ovaj savet rečima:
“Ja nemam potrebe za ljubavlju.” – Ovo je bila njena peta laž.
Po završetku fakulteta, dobio sam dobro plaćen posao u jednoj firmi i odlučio sam preuzeti brigu o kući. Kako je majčino zdravlje oslabilo, nije više mogla prodavati odeću po kućama, tako da je počela prodavati povrće na pijaci. Kada je odlučila prestati raditi, izdvojio sam deo svoje plate i dao joj, a ona je odbila primiti rekavši:
“Čuvaj, sine, svoj novac, ja imam dovoljno za sebe.” – Ovo je bila njena šesta laž.
Bez obzira što sam dobio posao, nastavio sam školovanje i ubrzo sam magistrirao. Postigao sam uspeh i povećali su se moji prihodi. Nemačka firma ponudila mi je dobar posao u svom sedištu u Nemačkoj. Zbilja sam se obradovao i tako počeo sanjati o novom srećnom životu. Nakon što sam otputovao i sredio svoje stanje, nazvao sam majku i pozvao je da živi kod mene. Ona mi nije htela smetati i rekla je:
“Sine, ja nisam naučila živeti lagodno.” – Ovo je bila njena sedma laž.
Kako je vreme prolazilo, majka je sve više starila i ubrzo je obolela od zloćudnog karcinoma. U tim teškim trenucima neko se morao brinuti o njoj. Šta sam mogao učiniti kada je između mene i moje voljene majke bila tolika udaljenost? Ostavio sam sve i vratio se kući. Majku sam zatekao u postelji. Kada me je ugledala, pokušala je nasmijati se. Srce mi se cepalo jer je bila iscrpljena i slaba. Nije to više bila ona majka koju sam poznavao. Suze su se počele padati niz moje obraze, ali ona me i tada pokušala utešiti rekavši:
“Sine, ne plači, nije meni ništa.” Ovo je bila njena osma laž.
Nakon što je to izustila, zatvorila je oči i više ih nije otvorila. Svakome ko uživa blagodat živih roditelja, poručujemo: Čuvaj ovu blagodat pre nego što budeš tugovao za njenim gubitkom. Svakome kome je majka zaspala u Gospodu, poručujemo: Uvek se priseti koliko se samo umarala radi tebe.
