Jedna od ugroženih vrsta životinja – sibirski tigar

Visina do ramena može biti do 1 metra, što ga čini najvećim i nasnažnijim među tigrovima. Može težiti od 200 do 250kg.

Crne pruge na tigrovom rđavo-žutom krznu raspoređene su po celom telu, pri čemu ne postoje dve identične životinje te se pruge mogu uporediti sa otiskom prstiju kod čoveka.

Osnovna boja na leđima je tamnija, sa strane malo svetlija. Sa donje strane tela i unutrašnjost nogu krzno je bele boje. Dlaka sibirskog tigra je duža i gušća od dlake ostalih tigrova.

Glava mu je okrugla, urešena manjim ušima, na kojima sa zadnje strane dolazi po jedna veća bela mrlja. Rep sibirskog tigra može imati dužinu do 90 cm. Ženka sibirskog tigra manja je od mužjaka, ali ima sva obeležja kao i mužjak.

Vrlo je brz i nečujno se kreće, može odskočiti vrlo daleko, i vrlo visoko. Loš je penjač. Voli vodu i dobar je plivač.

U prirodi lovi i male i velike životinje, a poslastica su mu divlje svinje. Kada lovi, tigar vreba, iznenada se munjevito baca na žrtvu i zabada kandže duboko u leđa žrtvi. Ubijenu životinju odvlači duboko u gustiš, gde jede do sitosti.

Mladunci već sa 2—3 nedelje otvore oči, ali još ne vide, tek sa 4 nedelje potpuno progledaju. Sa 2 meseca starosti počinju jesti meso, a mleko sisaju sve do 7 meseci starosti, nekad i duže.

Mladunci su veoma razigrani, u toj svojoj igri uče veštinu lova, koja će im trebati kad odrastu. Uz majku mladunci ostaju oko 2 godine. Nakon tog vremena odvajaju se od majke i počinju samostalan život.